Page 93 - Albert Pike - Moral i Dogma

obične reči hijeroglifske reči i simboličke reči. U drugim slučajevima postoje reči koje izražavaju,
y
reči koje skrivaju i reči koje označavaju; sva hijeratička pametje u savršenom znanju ova tri stepena.

Pitagora je prekrio doktrinu simbolima ali je pažljivo isključio personifikacije i slike koje, sma-trao je
on, pre ili kasnije stvaraju idolatriju .
22

Svetu Kabalu , ili predanje o deci Setha, Avram je doneo iz Haldeje, egipatskim sveštenicima je nju
23
predavao Jozef, obnovio je i pročistio Mojsije, sakrivena je pod simbolima u Bibliji, objasnio je nju
Sveti Jovan i sadržana je u celosti, pod drevnim hieratičkim figurama, analognim onim iz cele antike, u
Apokalipsi tog Apostola.

Kabalisti su smatrali Boga za Inteligentno, Živo i Besmrtno biče. On za njih nije otelotvorenje niti
postojanje, ni apstraktno postojanje, i nije postojanje koje je moguče filosofski definisati. On je u svemu
y
drugačiji od svega i veći od svega. Čak je Njegovo ime neizrecivo; pa ipak, to ime samo izra-žava

ljudski ideal Njegovog božanstva. Šta je Bog u Sebi, to nije dato ljudima da znaju ili da shvate.

Bog je apsolutna Vera, ali, apsolutni Razum je Biće '’mn. Ja sam to štojesam, samo je pogrešan prevod.

Biče je Postajanje samo po sebi - jer Jeste. Uzrok Bića je samo Biće. Možemo se zapitati Zašto
nekopostojif, to jest, Zašto takva i takva stvarpostoji? Ali, ne možemo da ne budemo apsurdni i da
ne pitamo: Zašto postoji Biće?. To bi bilo kao da pretpostavljamo Biće pre Bića. Ako je Biće imalo
uzrok, taj uzrok sigurno Postoji; to jest, uzrok i posledica bili bi identični.

Razum i nauka nam pokazuju da oblici Postojanja i Biće održavaju jedan drugog u ravnoteži, u skladu s
harmonijskim i hijerarhijskim zakonima. Ali, hijerarhija je organizovana u visinu i uvek po-staje sve više
monarhistička. Ipak, pamet ne dopire ni do običnog šefa, a da se ne uzbudi bezdanom koji preostaje iznad

ovog do Vrhovnog Monarha. Stoga, on je ćutljiv, i prepušta prostor Veri koju on poštuje.

Ono što je sigurno, čak i za nauku i razum, jeste da je ideja o Bogu najveća, najsvetija i najkori-snija od
svih stremljenja čovekovih; jer, na osnovama tog verovanja počiva moral sa svojim večnim kaznama.

Ova verovanja su u čovečanstvu stvarnija od svih pojava postojanja; i da su ona bila po-grešna, priroda
bi potvrdila apsurd, ništavilo bi dalo oblik životu, a Bog bi u isto vreme postojao, i ne bi postojao.

Ovoj filosofskoj i nepobitnoj stvarnosti koja je nazvana Ideja o Bogu, Kabalisti su dali ime. U tom imenu

sadržana su sva ostala imena. Njegov broj sadrži sve brojeve, a hijeroglifi izražavaju sve zakone i sve
stvari prirode.

Biće je Biće: razlog Postojanja je u Biću: na Početku je bila Reč i Reč je u logici formulisana kao Govor,

izgovoreni uzrok; Reč je u Bogu i ona je Sam Bog, manifestovan u Inteligenciji. Ona je iznad svih
filosofija. U ovo mi moramo da verujemo, pod kaznom da nikada ne saznamo ništa i upadnemo u apsurdni
skepticizam Piroa 24 25 . Sveštenstvo, čuvari Vere, u potpunosti se oslanjaju na osnove ovog znanja i u
njihovom učenju, mi moramo da prepoznamo Božanski Princip Večne Reči.

Svetlost nije Duh, kako su Hindu Hijerofanti verovali da jeste; več samo instrument Duha. Ona nije telo
Protoplaste (onog koji je postojao prvi), kao što su Theurgisti iz Aleksandrijske škole mislili, već prva
112
fizička manifestacija Božanskog afflatus, tj. kreativnog impulsa, ili inspiracije. Bog ga več-no stvara, a
čovek ga, po liku Boga, modifikuje i, čini se, umnožava.