Page 92 - Albert Pike - Moral i Dogma

Masonerija je već pomogla u obaranju nekih idola sa pijedestala i samlela u prah veze lanaca koji su
držali ljudske duše u stegama. Nisu nam potrebna uveravanja da je zaista ostvaren napredak jer, da-nas
možete razmatrati s ljudima, i podsticati ih, bez opasnosti od mučenja ili lomače; nijedna doktrina ne
može biti shvaćena kao istina, ukoliko je u suprotnosti sa sobom, ili s drugim istinama dobijenim od
Boga. Mnogo pre Reformacije, sveštenik koji je našao svoj put ka jeresi, bez pomoći Martina Lutera, ne
usudivši se ni da tihim šapatom iznese u nečije uvo svoje antipapske i izdajničke doktrine, već ih
je zabeležio na pergamentu, zapečatio taj opasni dokument i sakrio ga - ugradio ga u veliki zid manasti-ra.
Nije bilo ni prijatelja ni brata kome je mogao da poveri svoju tajnu niti da je prenese nečijoj duši.

Bila mu je samo uteha da zamišlja da će u budućnosti neko, možda, naći pergament i da će to seme ipak
biti nađeno i da neće biti izgubljeno. Šta bi bilo da je istina morala da leži uspavana do svog klijanja, kao
i zrno žita u Egipatskim mumijama? Ipak, reci to, ponavljaj i ponavljaj, i neka tvoje reči budu od koristi!

Ruža iz Džerika raste u peskovitoj pustinji Arabije i na krovovima sirijskih kuća. Jedva pedalj visoka,
ona gubi listove posle sezone cvetanja i skvrči se u obliku loptice. Zatim je vetar iskopa i nosi, prebacuje
preko pustinje, sve do mora. Osetivši vodu, ona se razvija iz loptice, širi grančice i izbacuje seme iz
svojih čaura. Kada se dovoljno napiju vode, semena se raznose plimom i polažu duž obale. Mnoga
semena, kao što biva i kod ljudskog roda, propadnu. Ali, mnoga ponovo raznese vetar s obale u pustinju
gde, uz vodu kojom su natopljena iz mora, izlaze koreni i listovi i ruža raste u plodnu biljku koja će, kao i
njeni preci, biti oduvana vetrom, nazad do mora. Ni Bog ne bi mogao da bude pažljiviji u obezbeđivanju
klijanja istine koju prenosimo dalje. Baci, reče On, svoj hleb na vodu i nakon mnogo dana on će ti se
ponovo vratiti. (Knjiga Propovednička, Gl. 11:1.).

Inicijacija se ne menja: do toga dolazimo ponovo i ponovo i ona je uvek ista u svim vremenima.
Poslednji učenici Paskalisa Martineza su još deca Orfejeva, ali oni prihvataju shvatanja
19
antičke filosofije, Inkarnirani svet Hrišćanstva.

Pitagora, veliki otkrovitelj filosofije brojeva, posetio je sva svetilišta sveta. Otišao je u Judeju gde je
prihvatio obrezivanje samo da bi mogao da dobije pristup tajnama Kabaie koje su mu Jezekilja i Danijel
preneli, ali ne baš bez uzdržavanja. Potom je, uz poteškoće, uspeo da primi Egipatsku inicijaciju na

21
20
preporuku kralja Amasisa . Moć njegovog genija ukazala je na nesavršenost poru-ka Hijerofanta i on
sam je postao Majstor i Otkrovitelj. Pitagora je ovako definisao Boga: Živa i Apsolutna Istina odevena u
Svetlost.

On je rekao da je Reč bila Broj izražen Obličjem.

I tvrdio je da je sve poticalo iz Tetraktisa, što će reći iz Kvaternera.

Bog je, kaže on ponovo, Vrhovna Muzika, priroda iz koje potiče Harmonija.

Pitagora je dao sudijama Crotonae veliki religiozni, politički i društveni recept:

Nema zla koje se može više želeti od Anarhije.

Pitagora je rekao: Štaviše, pošto su tamo tri božanske spoznaje i tri regiona sa razvijenom in-
teligencijom, tu je i trostruka reč jer Hijerarhijski poredak uvek prikazuje sebe kroz broj tri. Postoje
y