Page 91 - Albert Pike - Moral i Dogma

ne želi da žrtvuje sadašnje uživanje za bolje u budućnosti. Ljubav prema ženi ne može da izumre; a ona
ima užasnu i nekontrolisanu sudbinu, olakšanu rafiniranošću civilizacije. Žena je istinska sirena ili
boginja mladih. Ali, društvo može biti unapređeno; i slobodna vlada je ostvarljiva u Državama; sloboda
misli i svesti nije više u potpunosti utopijska. Već smo videli da Imperatori više vole da budu izabrani
opštim glasanjem; Države se, glasanjem, pretvaraju u Imperije; i Imperijama se može upravljati u duhu
Republike, koja je neznatno niža od demokratije sa jednom glavom, sa jednim čovekom kao vladarem,
jednim predstavnikom, umesto skupštinskih predstavnika. I, ako Sveštenstvo još vlada, ono sada izlazi
pred laike da potvrde, naglašavanjem argumenata, da oni mo-raju da vladaju. Oni su obavezni da se

prisete pravog razloga koji su potpuno izbacili.

Shodno tome, čovek svakim danom postaje sve slobodniji, jer sloboda čovekova leži u njegovom razumu.
On može da razmišlja o svom budučem ponašanju i da sagledava njegove posledice; u stanju je da široko

sagleda ljudski život i da postavi pravila za njihovo stalno uvažavanje. Time se oslobađa od tiranije
osečanja i strasti i može, u svakom trenutku, da živi u skladu sa svim znanjima koja su u njemu, umesto da
bude vođen, kao suvi list na krilima vetra, sa svakim novim naletom. U tome leži sloboda čoveka, u vezi s
potrebama uspostavljenim od svemogućeg i sveznajućeg Boga. Koliko svetlo-sti, toliko slobode. Kada
imperator i crkva koriste pamet, tada imamo opšte pravo glasa.

Zato, niko ne treba da gubi hrabrost i veru da će rad u svrhu Napretka biti uzaludan. Ne postoji besmisao
u prirodi, u Materiji, Sili, Delovanju ili u Misli. Misao je isto toliko svrha života koliko i Delovanje;
ponekad samo jedna Misao daje veće rezultate od Revolucije, pa čak i od Revolucija. Ne sme da postoji
nepodudaranje između Misli i Delovanja. Prava Misao je ona u kojoj život ostvaruje svoj vrhunac. Ali,
sve mudre i prave Misli pokreću Delovanje. One su generativne, kao svetlost; i svetlost i duboka senka
koju stvara oblak u prolazu, darovi su proroka ljudskog roda. Znanje trudom stečeno i podsticajne navike
ka zdravoj Misli - refleksivnom karakteru, sasvim sigurno moraju biti retke osobine. Većina radnika ne
može da ga ostvari. Većina ljudi je na veoma niskom nivou. One su nespojive sa svakodnevnim i običnim
zanimanjima u životu. Ceo svet zabluda, kao i rada, stvaraju tek jednog refleksivnog čoveka. U
najrazvijenijim zemljama Evrope ima više neznalica nego pametnih, više je siromašnih nego bogatih, više
manuelnih radnika, osoba s pukim stvorenim navikama, nego misaonih ljudi. Odnos je bar hiljadu prema
jedan. Jednoglasnost mišljenja se na taj način ostvaruje. Ona postoji samo u masi koja ne razmišlja, i
političkom i duhovnom sveštenstvu koje misli za mase, koje misli kako da ih vodi i njima upravlja. Kada
čovek počne da razmišlja, on se odmah razlikuje. Veliki problem je nači vodiče koji neče tražiti da

postanu tirani. Ovo je još važnije u vezi sa srcem nego u vezi sa glavom. Svaki čovek zarađuje svoj udeo
u proizvodnosti ljudskog rada, neprestanom žurbom, prevarama i obmanama. Korisno znanje, časno
stečeno, previše često se koristi na način koji nije po-šten ili razuman, i učenje mladih je mnogo
plemenitije nego običaji starijih. Rad farmera na njegovim poljima, bogati prinosi zemlje, blagodatno i
darovito nebo, čine ga poštenim, štedljivim i zahvalnim; a, ponašanje tržišta čini ga džandrljivim,
zavidljivim, prepredenim i nepopustljivom cicijom.

Masonerija teži da bude taj blagotvorni, neambiciozno nesebični vodič; ona je pravi razlog što se uvek, u
svim velikim strukturama, čuje jasan zvuk čekiča i zveket mistrije u nekom delu građe-vine. Sa verom u
čoveka, sa nadom za budućnost čovečanstva, as dobrotom ljubavi prema našim bližnjima, Masonerija i
Masoni moraju uvek da deluju i podučavaju. Neka svako učini ono što naj-bolje ume. Učitelj je takođe
radnik. Dragocen je kao aktivni vodič svaki onaj koji dolazi i odlazi i stvara klimu učestvovanja u
bogatstvu drugog, i onaj koji deli bogatstvo svih, i taj koji čuva svetlo svetionika na brdu, takođe je na
svom zadatku.