Page 94 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 94

Visoka magija je nazivana Sveštenička Umetnost i Kraljevska Umetnost. U Egiptu, Grčkoj i Rimu, ona
  nije mogla da ne deli dostojanstvo i dekadentnost Sveštenstva i Kraljeva. Svaka filosofija, neprijateljska
  prema  nacionalnom  obožavanju  i  njenim  misterijama,  bila  je  obavezno  neprijateljska  i  prema  velikim
  političkim moćima koje prestaju da u očima naroda budu odraz Božanske Moći. Svaka kruna je uzdrhtala,
  kada se sudarila s Tijarom.


                                  26
  Pišući  Dionizijusu  Mlađem ,  u  vezi  sa  prirodom  Prvog  Principa,  Platon  kaže:  Moram  da  ti  pišem  u
  enigmama jer  ako pismo padne u ruke nekom drugom na moru ili kopnu  da ga taj ne bi razumeo. Zatim
                 }                                                                   }                                    }
  kaže on, Sve stvari okružuju njihovog Kralja; one se odnose na Njega, a On sam je uzrok svih dobrih

  stvari, Drugih za Druge i Trećih za Treće.

  U  ovih  nekoliko  reči  nalazi  se  cela  suština  Teologije  Sefirota .  Kralj  je  Ainsoph,  Vrhovno  Biće  i
                                                                             U4
  Samobitno. Iz tog centra koji je svuda, teku zraci svuda; o njemu razmišljamo na tri načina i u tri različite

  sfere. U Božanskom svetu (Atziluth), koji je onaj Prvog Uzroka i u kojem je sva Večnost Stvari u početku
  postojala kao Jedinstvo, da bi kasnije, u toku Večnosti, one bile izgovorene, dobile obličje i atribute koji
  ih uspostavljaju kao materiju, Prvi Princip je Jedan i Prvi i to još nije Potpuno Neograničeno Božanstvo,
  neshvatljivo, neobjašnjivo; osim Njemu, do tada kao manifestovanom sa Kreativnom Mišlju. Da bismo
  uporedili malenkost sa beskonačnim - razmišljajmo o Arkwrightu kao izumitelju tkačkog razboja, a ne
                                                                              ns
  kao o čoveku Arkwrightu, običnom i bez izuma. Sve što može-mo da znamo o Samom Bogu, u poređenju s
  Njegovom Celovitošću, samo je jedno beskrajno malo zrnce celine, u odnosu na beskonačnost Jedinki.


  U Svetu Kreacije, koji je onaj Drugog Uzroka (Kabalistička reč je Briah), Autokratija Prvog Principa je
  potpuna,  ali  mi  je  zamišljamo  samo  kao  Uzrok  Drugog  Uzroka.  Ovde  se  on  manifestuje  Binarno,  a
  Kreativni  Princip  je  pasivan.  Konačno:  u  Trećem  svetu,  Yetzirah  ili  Stvaranja  (oblikova-nja  ili
  formiranja), on se otkriva u savršenoj formi, u Formi nad Formama, Svetu, Uzvišenoj Lepoti i Savršen,
  Stvorenom Savršenstvu. Time, ovaj Princip istovremeno postaje Prvi, Drugi i Treći, jer su Svi u Svima,
  Centar i Uzrok svega. Mi ovde ne slavimo genij Platona. Mi samo shvatamo tačno znanje Iniciranog.


  U Svetu Kreacije, koji je onaj Drugog Uzroka [Kabalistički Svet BRIAH] Autokratija Prvog Principa je
  potpuna, ali mi njega shvatamo samo kao Uzrok Drugog Uzroka. Tu je on manifestovan Binarno, i to je
  pasivni  Kreativni  Princip.  Konačno:  u  trećem  svetu,  YEZIRAH,  ili  Oblikovanja,  on  se  pokazuje  u
  savršenom Obliku, Obliku Oblika, Sveta, Vrhunske Lepote i Sjaja, Kreiranom Savršenstvu. Princip je
  odjednom Prvi, Drugi, Treći, jer je on Sve u Svemu, Centar i Uzrok svega. U ovome mi ne obožavamo
  genija Platona. Mi shvatamo samo tačno znanje Iniciranog.


  Veliki Apostol Sveti Jovan nije preuzeo iz Platonove filosofije otvaranje njegovog Jevanđelja. Platon je,
  naprotiv, pio iz istog izvora sa Svetim Jovanom i Filom; i Sveti Jovan u početnom, prvom redu svoje
  parafraze, iznosi prvi princip dogme koji je zajednički za mnoge škole, ali jezikom koji posebno pripada
  Filu, iz čega je očigledno da ga je pročitao. Filosofija Platona, najvećeg među svet-skim Otkroviteljima,
  mogla je da žudi za tom Reči, sa kojom je stvoren čovek; samo Jevanđelje je moglo da je da Svetu.                27 28


  Sumnja u prisustvo Bića i njegovu harmoniju, skepticizam, uprkos večnoj matematici i nepromen-ljivim
  zakonima  Života  koji  čine  da  je  Božanstvo  prisutno  i  vidljivo  svuda  i  uvek,  kao  što  je  Čovek  znan  i
  vidljiv zbog izgovorene reči i delovanja - zar sve ovo nije najgluplje u praznoverju i neoprostivo, kao i
  najo-pasnije od svih verovanja? Misao, mi to znamo, nije rezultat ili posledica organizacije materije,

  hemijske ili druge akcije ili reakcije njenih čestica, poput vrenja i gasnih eksplozija. Naprotiv, činjenica
  da je Misao manifestovana i shvaćena u ljudskom delovanju ili delovanju božanstva, potvrđuje postojanje
  Celovitosti, ili Jedinstva, koje misli. I, Univerzum je Beskrajno Izgovaranje jednog beskonačnog broja i
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99