Page 168 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

tražnje i dalje ostaje u centru svih klasičnih ekonomskih

razmišljanja. Iako socijalistički ekonomisti odbacuju tržišni

mehanizam, oni se slažu sa kapitalističkim ekonomistima da se

celokupno ekonomsko okruženje nikada ne iscrpljuje. Što se tiče

porekla novih ponuda, i kapitalistički i socijalistički ekonomisti

pretpostavljaju da nova tehnologija uvek može pronaći način da

locira i iskoristi prethodno neiskorišćene resurse. Sama baza

resursa se smatra neiscrpnom. Prema kapitalističkoj i

socijalističkoj teoriji, ekonomska aktivnost pretvara otpad u

vrednost. Setite se Lokovog verovanja da sve u prirodi treba

smatrati otpadom dok se ljudski rad ne doda tome,

transformišući ga u nešto vredno što se može razmeniti i

potrošiti u društvu. Okretanjem prvog i drugog zakona

naglavačke, moderna ekonomska teorija je potpuno pogrešno

protumačila celu osnovu svake ekonomske aktivnosti. Ponovo,

prvi zakon kaže da je sva materija-energija fiksna, da se ne može

ni stvoriti niti uništiti, već samo transformisati. Drugi zakon,

zauzvrat, kaže da se može transformisati samo u jednom smeru,

od dostupnog do nedostupnog, ili od upotrebljivog do

neupotrebljivog. Kad god se energija izvlači iz okoline i
obrađuje kroz društvo, deo nje se rasipa ili troši u svakoj fazi,

dok sve to, uključujući i ono što se pretvara u proizvode, ne
završi u jednom ili drugom obliku kao otpad na kraju linije.

Većina ekonomista jednostavno ne može da poveruje u ovu

jednostavnu istinu. Oni su vezani za ideju da ljudski rad dodajen