Page 173 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 173
dvostruko više nego 1970. godine. Četiri miliona funti boja
završi u zalihama hrane godišnje, što je punih šesnaest puta više
nego 1940. godine. Danas, jedemo više sintetičke i veštačke
hrane nego prave.15 Praktična i prerađena hrana, koje se
promovišu kao načini da se pojedinac oslobodi
„mukotre“ provođenja više vremena u kuhinji pripremajući
hranu, u stvarnosti vezuju čovečanstvo za posledice sve veće
entropije.
Malo vremena ušteđenog u kuhinji više je nego nadmašeno
količinom radnog vremena (ljudske energije) posvećenog
zarađivanju novca za plaćanje rastućih cena prerađene hrane.
Svaki korak u preradi hrane zahteva energiju, i kako energija
teče kroz lanac ishrane, svedoci smo koncentracije moći u sve
manjem broju korporacija za prehrambenu tehnologiju, opadanja
zdravosti američke ishrane i povećane upotrebe neobnovljivih
izvora energije. Prerada hrane je reprezentativna za druge velike
industrije kao što su petrohemija, automobilski, kamionski i
vazdušni saobraćaj i sintetička vlakna — koje su se razvile u eri
velikog protoka energije. Sve izgleda da generišu veću vrednost
(više proizvoda, više „pogodnosti“) dok sve vreme zapravo
rasipaju dragocene energetske resurse planete. Ponovo,
ekonomski sistem podstiče iluziju stvaranja uređenijeg,
materijalno vrednijeg sveta, jer se prvenstveno pažnja posvećuje
smanjenju dodate vrednosti ili entropije, ali retko ikada
rasipanju energije i povećanju entropije. Ako bi se zakon
