Page 169 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

prirodnim resursima stvara veću vrednost, a ne manju. Pošto se

mašinski kapital u krajnjoj liniji posmatra kao prošli ljudski rad

pomešan sa resursima, i on se smatra stvaranjem ekonomske

vrednosti. Ne mogu da shvate da mašine i ljudi ne mogu ništa da

stvore.

Oni mogu samo da transformišu postojeće raspoložive zalihe

energije iz upotrebljivog u rasipano stanje, pružajući samo

„privremenu korisnost“ usput.

Ekonomisti se čvrsto drže ideje da ljudski rad i mašine stvaraju

samo vrednost, jer veruju u paradigmu trajnog i neograničenog

materijalnog napretka. Ali mi znamo iz drugog zakona da svaki

put kada se ljudska energija ili mehanička energija ili bilo koji

drugi oblik energije potroši da bi se napravilo nešto vredno, to se

radi na račun stvaranja još većeg nereda i rasipništva u

celokupnom okruženju. Takođe znamo da čak i vredne stvari

koje pravimo na kraju završe kao otpad ili rasipana energija.

Dakle, ne postoji tako nešto kao „materijalni“ napredak u smislu
akumuliranja „trajne“ zalihe upotrebljivih dobara, jer sve što

napravimo u svetu na kraju završi kao prašina na vetru.

Implikacije ovde su izvanredne. Razmotrite na trenutak koncept

produktivnosti. Zakon entropije nam kaže da svaki put kada