Page 170 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 170
povećamo energiju ili rad koji utroši ljudski ili mašinski rad,
smanjenje entropije ili povećanje vrednosti proizvoda rezultira
još većim povećanjem nereda negde drugde u celokupnom
okruženju. Stoga, povećana produktivnost zapravo znači
povećan protok energije i veći nered, koji, opet, na kraju mora
da plati društvo.
U svakom koraku celog procesa proizvodnje i razmene, obavlja
se rad; naime, energiju troše i ljudi i mašine. Deo te energije se
apsorbuje u proizvod, a deo se rasipa. To znači da što je više
faza u ekonomskom procesu, više energije se gubi.
Isti princip je na delu u proizvodnom procesu kao i u
jednostavnom lancu ishrane opisanom u 2. poglavlju. U visoko
industrijskim društvima, faze ekonomskog procesa nastavljaju
da se umnožavaju, što znači da se sve više i više energije rasipa
duž cele linije; a rezultujući poremećaji stvaraju još veće
dugoročne probleme za društvo. Uzmimo, na primer, vaš jutarnji
engleski mafin. Kao što ćemo pokazati u sledećem poglavlju,
sam proces moderne petrohemijske poljoprivrede koji se koristi
za uzgoj pšenice je izuzetno energetski neefikasan. Ali kada se
uzgaja i požnje, ludost se uvećava višestruko zahvaljujući našoj
nacionalnoj maniji za prerađenom hranom. Evo samo nekih
energetskih koraka koji se koriste za pravljenje vašeg engleskog
mafina. (1) Pšenica se kamionom na fosilna goriva napravljenim
