Page 174 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

entropije u potpunosti priznao, društvo bi moralo da se suoči sa

idejom da svaki put kada koristimo deo zaliha raspoložive

materije i energije to znači dve stvari: prvo, da na ovaj ili onaj

način, pojedinac, institucije, zajednica ili društvo na kraju

plaćaju više za nered stvoren u proizvodnji proizvoda nego za

vrednost dobijenu iz upotrebe proizvoda; drugo, manje energije

je dostupno za korišćenje od strane drugih ljudi i stvorenja

nekada u budućnosti. Realnost je da kada napustimo ovaj svet,

ostavljamo ga manje obdarenog kao rezultat našeg prisustva.

Kada veličamo visoku proizvodnju energije, onda ono što

zapravo promovišemo je sve veća potrošnja ograničenih zaliha

resursa planete. Gledano na ovaj način, bruto nacionalni

proizvod je tačnije bruto nacionalni trošak, jer svaki put kada se

resursi potroše, oni postaju nedostupni za buduću upotrebu.

Zapravo, termin potrošnja je pogrešan naziv, jer se ništa nikada

ne troši. Stvar se koristi, obično veoma kratko vreme, a zatim se

odbacuje. Kako god da ih pogledate, statistika je zapanjujuća.

Kao nacija, godišnje odbacimo 11 miliona tona gvožđa i čelika;

800.000 tona aluminijuma; 400.000 tona drugih metala; 13

miliona tona stakla; i 60 miliona tona papira. Dodajte tome 17
milijardi limenki, 38 milijardi flaša i tegli, 7,6 miliona

odbačenih televizora i 7 miliona otpadnih automobila. 16 Brojke
nisu ništa manje impresivne na ličnom nivou. Godine 1974.

prosečan Amerikanac je koristio 10 tona mineralnih resursa,

uključujući 1.340 funti metala i 18.900 funti nemetalnih

minerala. Tokom života, svaki Amerikanac koristi u proseku

približno 700 tona mineralnih resursa, uključujući skoro 50 tona