Page 36 - Swami Shivananda - Bog postoji

reči koje mogu potpuno da opišu stanje prosvetljenosti.
Ponovo i ponovo klanjam se Tebi, moj Spasioče i Izbavitelju.

Ram: O, Golmale! Budi uvek u Savršenom Miru. Idi naokolo i širi ovo najviše znanje nadaleko,
podigni svoju braću iz močvare Samsare. Ti više nisi Golmal (zaslepljeni) izvitoperenog
intelekta. Sada si blaženi Đivanmukta (oslobođen za života). Ti si Svami Đnanananda Sarasvati.

Đnanananda: Moj obožavani Gospode! Izvršavaću tvoje naloge. Klanjam Ti se!
(Đnanananda peva vedantičku pesmu.)
Znanje i savršena sreća, znanje i sreća, apsolutna sreća,
U svim uslovima ja sam apsolutno znanje i blaženstvo.
Lišen sam starenja, lišen smrti, lišen kretanja,
U svim uslovima ja sam znanje i blaženstvo apsoluta.
Nemam straha, nemam briga, savršena sreća, znanje i postojanje;
Nezavisan, nepromenjiv, nedvojna Atma, Advaita Atma, Besmrtna Atma;
Večno čisto, savršeno znanje, potpuno blaženstvo, bezgranično znanje i postojanje...
Ćidananda...

(Zavesa pada.)

SIMPOZIJUM

Može li se dokazati postojanje Boga

Prof. K. Satćidanandamurti
(Šef odseka za filozofiju, Andra univerzitet)

Još od vremena kada je Platon u svojoj Desetoj Knjizi Zakona formulisao dokaz za postojanje
Boga, zapadnjačka filozofija pristupala je postojanju Boga kao zaključku koji treba da se dokaže
pomoću argumenata. Tradicija teološkog dokazivanja preneta je na hrišćansku filozofiju i
teologiju preko Aristotela. Tek u drugoj polovini osamnaestog veka je dokaz za postojanje Boga
bio ozbiljno osporen. Dva najistaknutija mislioca toga doba, Hjum i Kant, izneli su logičke
nedostatke i neopravdanost teoloških argumenata.
Međutim, Kant se složio sa argumentom koji doseže Boga preko svedočenja moralne svesti.
Kasnije su mislioci poput Šlejermahera, Ričla, Kjerkegora i drugih, izneli velike zamerke ne
samo protiv nekog specifičnog dokaza, već i protiv same ideje o takvim dokazima. Uverenost u
postojanje Boga imali su oni koji su se našli suočeni sa Božjom Nazočnošću, ali oni koji su je
poricali nikada nisu mogli da budu ubeđeni dokazima. Kao što reče Heker, besmisleno je i
uvredljivo latiti se dokazivanja postojanja uvek prisutne stvarnosti – Boga. «Postojanje Boga ne
možemo da dokažemo», pisao je De Burg, «ništa uspešnije od postojanja našeg bližnjeg; naše
poznavanje jednog kao i drugog zasnovano je na doživljaju njihovog prisustva.»