Page 39 - Swami Shivananda - Bog postoji

Isto tako, iako isposništvo ili Tapas vodi ka znanju, ono ne može samo po sebi da otkrije
Bramana. U Čandogji stoji da Jađna (žrtvovanje), Adjajana (proučavanje) i Dana (darežljivost),
koji obrazuju prvi stupanj Darme (etičnog postupanja), Tapas drugi, a Bramačarja (polno
uzdržavanje) treći stupanj – svi zajedno vode jedino u Punijaloku (onostranu oblast vrline i
zasluge), ali ne i u Besmrtnost, koju stiče samo onaj koji je čvrsto ustanovljen u Bramanu. Ni
hiljadu godina žrtvovanja i Tapasa ne mogu da dovedu do Mukti (oslobođenja), jer se to osvaja
jedino putem Brama-Vedanam – znanja o Bramanu. Ukratko, izučavanje Veda, žrtvovanja, Dana
i Tapas su spoljna sredstva za ostvarenje Brama-Đnane, pošto su to dela koja čoveka pročišćuju i
čine ga podobnim za prijem Đnane. Neposredne pripreme za Brama-Đnanu su samouzdržavanje,
mirnoća, povlačenje u sebe, istrajnost i koncentracija. Kao što se navodi u Kata Upanišadi,
grešnik, razbludnik, kolebljivac i onaj kome nedostaje koncentracija ne mogu steći intuiciju.

Potreba za Guruom

Pošto uspe da pročisti svoju volju, osećanja i intelekt, čovek treba da se obrati duhovnom
učitelju radi upućivanja u tajne Upanišada. Kao što čovek koji je zavezanih očiju doveden sa
nekog mesta i ostavljen u pustinji, ne može bez ičije pomoći da pronađe svoj put, tako ni mi ne
možemo da stresemo sa sebe Samsaru i da postignemo Mukti (oslobođenje) bez podučavanja od
strane učitelja. Jedino posredstvom vičnog učitelja može da se spozna Atman, budući da se radi o
nečemu ''tananijem od tananog'' i teško razumljivom. Šankara razjašnjava da je o Bramanu u
stanju da nas pouči jedino učitelj koji je potpuno upućen u Upanišade. O Atmanu možemo da
saznamo samo od mudraca. Samo, kako uopšte može da se podučava ono što «ne može da se
vidi očima, ne može da se opiše rečima i ne može da se prozre umom»? Braman može da se
pojmi isključivo putem samorealizacije.
Premda otkrovenje zauzima glavno mesto, i intelektu je u Vedanti dodeljen njegov delokrug;
jer, i rasuđivanje je potrebno da bi se dokučio smisao Vedantavakji i da bi čovek bio siguran u
verovatnost onoga što one govore. Rasuđivanje je potrebno da ukloni sumnje i suprotna
ubeđenja. Pošto je um preopterećen pogrešnim idejama, kao na primer da Braman ne može da
postoji ili da je Braman materijalni princip, rasuđivanje je neophodno da odagna podozrenje i
oprečna mišljenja. Međutim, u svim tim slučajevima rasuđivanje treba da se ugleda na svete
knjige i da im bude podređeno. Manana je proces Vićare ili razmišljanja koji uklanja
neverovatnost sa upanišadskih tvrdnji. Nididjasana je kontemplacija o dubokom značenju svetih
tekstova putem koncentracije, nakon što su sve oprečne ideje razvejane. Kada se na taj način
uspostavi Sravana (saznanje na osnovu slušanja) potpomognuta Mananom i Nididjasanom, tek
tada se pojavljuje Sakšatkara, definitivno opažanje Bramana.

Om Tat Sat Bramarpanamastu

Filozofski dokazi za postojanje Boga

Sri Svami Krišnananda