Page 267 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod
P. 267
SVETO PISMO STARI SAVEZ KNJIGA O RUTI
Pisac: Samuel
Mesto pisanja: Izrael
Pisanje završeno: oko 1090. pre n. e.
Obuhvata vreme: 11 godina vladavine sudija
KNJIGA O RUTI
U danima kad su sudije delile pravdu
1 kćeri moje! Zašto da idete sa mnom? Zar
dogodilo se da je u zemlji zavladala
ja imam još sinova u svojoj utrobi da vam
glad, pa je jedan čovek iz Betlehema oni budu muževi? 12 Vratite se, kćeri mo-
u Judi otišao sa svojom ženom i svoja dva je, idite, jer sam ja prestara za udaju. Pa i
sina da se nastani u moabskoj zemlji. 2 kad bih rekla da još imam nade i da ću se
Taj čovek se zvao Elimeleh, njegova žena još večeras udati i roditi sinove, 13 zar
se zvala Nojemina, a njegova dva sina biste ih čekale dok ne odrastu? Zar biste
zvala su se Malon i Heleon. Oni su bili zbog njih ostale same i neudate? Ne, kćeri
Efraćani, iz Betlehema u Judi. Kada su moje, velika je gorčina u meni zbog vas,
stigli u moabsku zemlju, tamo su se jer se ruka Gospodnja podigla na mene.”
nastanili. 14 Na to su one još jače zaplakale. Za-
3 Posle nekog vremena Nojeminin muž tim je Orfa poljubila svoju svekrvu i otišla,
Elimeleh je umro, i ona je ostala sa svoja a Ruta je ostala s njom. 15 Nojemina joj
dva sina. 4 Kasnije su se oni oženili reče: „Evo, tvoja jetrva, koja je kao i ti
Moabkama. Jedna se zvala Orfa, a druga ostala udovica, vratila se svom narodu i
Ruta. U moabskoj zemlji živeli su oko de- svojim bogovima. Vrati se i ti s njom.”
set godina. 5 Zatim su umrla i njih dvojica, 16 Ali Ruta joj odgovori: „Nemoj me
Malon i Heleon, pa je Nojemina ostala bez nagovarati da te ostavim i da odem od
svoja dva sina i bez muža. 6 Tada je ona tebe, jer kuda ti ideš, ići ću i ja, i gde se ti
ustala sa svojim snahama da se vrati iz nastaniš, nastaniću se i ja. Tvoj narod biće
moabske zemlje, jer je u moabskoj zemlji moj narod i tvoj Bog moj Bog. 17 Gde ti
čula da je Gospod obratio pažnju na svoj umreš, umreću i ja, i tamo ću biti sahra-
narod i dao mu hleba. njena. Neka mi Gospod učini tako i neka
7 Ona je izašla iz mesta gde je živela, a još doda ako me išta osim smrti rastavi od
s njom su bile i obe njene snahe, i one su tebe.”
pošle putem da se vrate u Judinu zemlju. 18 Kad je Nojemina videla da je ona
8 Na kraju Nojemina reče svojim dvema čvrsto odlučila da ide s njom, nije je više
snahama: „Idite, vratite se svaka u dom odvraćala. 19 Tako su obe išle dalje dok
svoje majke. Neka vam Gospod pokaže nisu stigle u Betlehem. Kad su stigle u
ljubav, kao što ste je vi pokazale onima Betlehem, sav se grad uskomešao zbog
koji su sada mrtvi i meni. 9 Neka vas njih, a žene su govorile: „Je li to Nojemi-
Gospod obdari time da nađete mir, svaka na?” 20 A ona im je govorila: „Ne zovite
∗
u domu svog muža.” Tada ih je poljubila, a me Nojemina! Zovite me Mara, jer me je
one su glasno zaplakale. 10 I rekle su joj:
„Ne, nego ćemo se s tobom vratiti tvom
narodu.” 11 Ali Nojemina reče: „Vratite se, ∗ 1,20 „Nojemina” znači „moje veselje”. „Mara”
znači „gorčina”.
~ 267 ~