Page 233 - Odiseja

Homer: Odiseja

Pa će u kući on uz Telemaha mislit na ručak
U sobi sjedeć, a tko god od onih ozl'jedi njega
Nemilo, teško njemu! u domu ovome više
Neće mu posla biti, ma kako se srdio strašno.
325 Ta zar ćeš poznati moći, o tuđinče, da li sam umom,
Razborom ȉ pamēću odvojila òd drugīh žena,
Ako se gostio budeš u dvòrani ružno odjeven
I nenamazan uljem? Ta čovjek je kratka života.
Tko je nemio sobom i nemilost uvježbo veće,
330 Njega proklinju živa i smȑtnī žele mu ljudi
Zla za potonji život i poslije mrtva ga psuju;
Tko li je čovjek čestit i čestitost uvježbo samu,
Njegovu slavu nose tuđinci daleko po zemlji
K ljudima svima i njega poštènīm nazivaju mnogi.«
335 Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
»Čuj me, Laèrtova sina Odiseja čestita ženo!
Mrske su meni struke i čisti jastuci sjajni
Odonda, otkad kretska snjegòpadnā ostavih brda
Te se u more ja u dugòveslōj lađi zavezoh.
340 Hoću spavati ì sad, ko dosad što noći prenoćih
Bez sna, jer mnoge noći na ležnici ružnoj već prespah
Te sam divnu zoru ljepòtronū dočeko tako.
Od srca ja ne želim, o ženo, da mi se noge
Òperū moje, a njîh se dotàći neće ni jedna
345 Žena od onih, što tebi u domu tvojemu služe;
5
Osim staricu kakvu poštènu ako imadeš,
Što je trpjela jada tolìkō, kolìkō sam ì jā, —
Takovoj branio ne bih, da mojih se dotakne nogu.«
Mudra Penelopa njemu ovako odgovori na to:
350 »Nikad, o tuđinče mili, tolìkō razuman nije
Iz daljine mi draži tuđinac u kuću došo,
Kao što razumno tî i veòma pametno zboriš.
Staricu imam u domu, što pametno misliti znade,
Koja je nesretnika odgojila, hranila onog;
355 Kad ga je rodila mati, u svoje ga primila ruke;
Ta će ti oprati noge, iàko slabašna jeste.
Nego ustani daj, Eurìklija mudra, i pođi
Tvog gospodára vršnjaku da òperēš noge, jer takve
Negdje su ruke veće Odiseju, takve su noge;
360 Brzo samrtni ljudi u nevolji živeći stare.«
Tako reče, a baka objèručkē sakrije lice,
Suze odroni tople i besjedu prozbori tužnu:
»Jaoh za tobom meni, ah nesretnoj, sinko! Od ljudi
Svih je najviše Zeus zamrzio na te, a tî si
365 Sveđ bogobòjazan bio! tolìkō gromovnom Zeusu
Izbranih hekatómbā i pretilih stȅgānā nitko
Ko ti sažgao nije! i tî si se molio njemu,
Krasnu da dočekaš starost i svijetlog odgojiš sina,

5
346. Odisej očekuje da mu se starica neće rugati, kao što to čine mlade sluškinje, npr. Melanta; vidi st.
372—373.

233