Page 229 - Odiseja

Homer: Odiseja

Svi me na silu hoće i kuću mi rastaču c'jelu,
Zato ne marim ja za tuđince ni pribjegáre
135 Ni za glasníke marim u narodu râdine nužne,
Već za Odisejem čeznem, i moje srce se topi.
Prosioci na mène navaljuju, da se udadem,
À jā im izvijam varke; bôg mi nȁdahnū pamet,
Veliki u sobi stan da namjestim ì tkat da stanem
140 Tanak i širok pokrov, te ovo prozborim njima:
»»Mlađahni moji prosci, kad umrije divni Odisej,
Polako dan uskorujte taj, kad udat se imam,
Dok ja tkaninu grobnu Laèrtu vitezu svršim,
Da mi uzalud pređa ne pogine, — dokle ga nije
145 Prebolna zgrabila smrt i sudbina strašna, da meni
Ne bi zamjerila u narodu Ahejka koja,
Čovjek, što steče mnogo, da mrtav bez pokrova leži.««
Tako im rekoh i njȉma nagovorim junačko srce.
Otad po danu tkah uz veliki stan, a po noći
150 Opet bih sve razdriješila to uz goruće zublje.
Tako sam troljetnom znala Ahejce prijevarom varat,
A kad se četvrto ljeto primàče i dođoše Hore
(Mjeseci prolažahu, i mnȍgī se svršiše dani),
Onda me bestidne kuje odadu, sluškinje moje,
155 Te me u djelu prosci zateku i poviču na me.
Tako me prinudi nužda i nerada poso dovrših,
A sad udaji već se ne mògu uklonit nit' znadem
Drugom se domislit čemu, a roditelji me mnogo
Nagone da se udam, na prosce srdi se sin mi
160 Videć, gdje troše imutak, jer on je odrasto ì znā
Za kuću brinut se već i srȅću daje mu Zeus-bog.
Nego mi za rod svoj ded kaži, odáklē li jesi,
Jerbo iz hrasta nisi staròdrēvna niti iz st'jene.«
Odgovarajuć njoj Odisej dosjetljivi reče:
165 »Čuj me, Laèrtova sina Odiseja čestita ženo!
Nikako nećeš mene da prestaneš pitati za rod.
Ja ću ti reći, al' jȍš ćeš i u više metnut me jada,
Negol' ih sada imadem, jer razlog je, tako da bude,
Kada je čovjek od svoje domájē udaljen dugo
170 Kò jā bludeć po ljudskim gradovima, nevolje trpeć.
Al' ću ti reći, što pitaš i razbiraš sada od mène.
Zemlja Kreta imade u iskričavome moru,
Zemlja lijepa i rodna, okò njē voda, a na njoj
Mnogi bezbrojni ljudi; gradóvā je tu devedeset,
175 Jezici različni tu se isprepleću, tu su Ahejci,
Eteokréćani tu su junačine, tu i Kidónci,
Dorani, kojih su plȅmena tri, i dîvnī Pelàzgi.
Knosos je velik grad, u njèmu je kraljevo Minos
2
Devet po devet ljeta i drugovo s velikim Zeusom,
180 Otac mojega oca junačine Deukalióna;

2
179. Kretski kralj i zakonodavac Minos dobio je, po vjerovanju Grka, zakone neposredno od samog Zeu-
sa, s kojim se sastajao u Zeusovoj spilji na gori Idi.

229