Page 236 - Odiseja

Homer: Odiseja

Dobro izvidaju njega Autòlik i njegovi sinci
460 Pa ga obdare sjajnim daròvima ȉ bȓzo njega
Vesela veseli pošlju u itačku milu mu zemlju.
Tu se obraduju i otac i gospođa majka,
Kad im se povrati sin, i svašta ga pitati stanu,
Kakav je dobio to požíljak, à ōn im kaže,
465 Da ga vepar na lovu rasporio bijelim zubom,
Kada je pošo na Pàrnēs s Autòlikovīm sinòvma.
Starica spustivši ruke požíljak Odiseju primi
Pa ga taknuvši pozna i odmah ispusti nogu;
Gol'jen u kotao padne, i kotao mjedeni zvekne
470 Te se na stranu nagne, i voda se izlije iz njeg.
Starici zajedno radost i tuga obuzme dušu,
Oči se napune suza, i bujna joj besjeda zapne.
Onda Odiseja primi za podbradak te će mu reći:
»Ti si, Odiseju, to, oj milo čedo! ne mogoh
475 Prije te poznat, dok jâ te ne opipah svog gospodara.«
Reče i pogleda odmah Penelopu očima svojim
Hoteć joj natuknuti, u domu da muž joj je mili,
Ali Penelopa nije ni vidjeti, a ni razumjet
Mogla, jer joj pamet Atena odvŕnu; — Odisej
480 Za grlo desnicom primi Eurìkliju, à drugōm rukom
Bliže je pritegne k sebi i ovu joj besjedu reče:
»Majo, zašto me hoćeš pogubiti? Ta ti na svojim
Grudma si hranila mene, i sada mnogo pretrpjev
Iza dvadeset ljeta u očinskoj evo me zemlji!
485 Nego kad u dušu dade ti bog, da mene poznadeš,
A ti sad šuti, da nitko u domu ovom ne sazna;
Jer ću ovo ti reći, i tako će doista biti:
Ako mi prosce bog poubijati ponosne dade,
Neću ni dadilji tebi oprostiti, kada već jednom
490 I druge dvorkinje budem u dvoru svojem ubijo.«
Mudra Eurìklija njemu ovako odgovori na to:
»Čedo, kakva ti riječ iz ograde zubne izmàče?
Znadeš, kakvo je srce u mène stalno i tvrdo,
Kakono živac kamen il' gvožđe, znat ću da šutim.
495 Drugo u srce spravi, što sada mislim ti reći:
Ako ti prosce bog poubijati ponosne dade,
Onda ću tebi žene izbrojiti po kući tvojoj,
Koje preziru tebe, a koje su nevine od njih.«
Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
500 »Majo, što ćeš mi njih kazivati? nije ti nužno;
Ja ću ih vidjeti sam i svȁkū ću poznati od njih,
A ti šuti i taji, i ostavi bozima sve to.«
Tako starici reče, a ona iz dvòranē ode
Vodu da drugu donese, jer prva se izlila sasvim.

236