Page 234 - Odiseja
P. 234

Homer: Odiseja


                                 À ōn je povratka dan ukratio samome tebi!
            370                  Tako u tuđem svijetu i njemu negdje se žene
                                 Rugahu, kada je kome u dvore došao slavne,
                                 Kako se ove kuje podrùgujū, tuđinče, tobom.
                                 Ti se sramotiti od njih i grditi ne daš i zato
                                 Ne puštaš, da te peru, te meni Penelopa mudra
            375                  Kći Ikàrija to je naložila, à jā je slušam.
                                 Zato ću noge ti oprat Penelopi za volju mudroj,
                                 A i tèbi, jer srce u grudma se mojim od tuge
                                 Buni; al' riječ mi čuj, što sad ću ja kazati tebi:
                                 Mnogi su izmučeni tuđinci ovamo došli,
            380                  Ali mislim, da nisam ni jednog Odiseju slična
                                 Vidjela, kako si ti po stasu, po nogama, glasu.«
                                    Njoj odgovárajūć òvō Odìsēj dosjètljivī reče:
                                 »I drugi kazuju tako, o starice, koji nas oba
                                 Vidješe očima svojim, da med sobom vrlo smo nalik,
            385                  Kako opažaš to i sama i govoriš pravo.«


                                     B. Euriklija prepoznaje Odiseja. 386—504.


                                    Tako joj reče, i baka za kotlom sjajnim se maši,
                                 Iz kog je noge prala, i vode nalije mnogo
                                 Hladne, a zatim tople dodade, i tada Odisej
                                 Sjedne od ognjišta dalje i k tome se nȁ strānu tamnu
            390                  Okrene misleć u duši, da ne bi primiv mu nogu
                                                                            6
                                 Poznala baka požíljak, da ne bi na vidjelo došlo.
                                 K svom gospodaru ona pristupivši htjede ga prati,
                                 Ali poznade odmah požiljak, gdje ga je nekad
                                 Bijelim zubom vepar rasporio, kad je na Pàrnēs
            395                  K majčinu hrabrom ocu Autòliku došo i k sinma
                                 Njegovim; taj je na glasu med ljudma s prijevarnih bio
                                 Zakletvi, à tō je imo od Hermije, kom je jagnjèćā
                                 Polio stegna i kozja na ugodbu, zato je njemu
                                 Hermija rado pomago. Autòlik na polje rodno
            400                  Itačko došavši nađe odskòra rođena sina
                                 U kćeri, kog mu u krilo Eurìklija metnu, kad presta
                                 Večerat, pa mu ovu izustivši besjedu reče:
                                 »Sad izabèri ime, Autòliče, kojim ćeš čedo
                                 Čeda svojega nazvat, ta mnogo si žudio njega.«
            405                  A njoj Autolik na to odgovori ì reknē ovo:
                                 »Zete i kćeri moja, nazov'te ga, kako vam velim:
                                 Srdeći se na zemlji mnogòhranōj na mnoge žene
                                 I ljude evo me kod vas, i zato djetetu ovom
                                                        7
                                 Neka se ime dade Odisej.  Kada u napon
            410                  I on već jednoć dođe i na brdu parneskom dvore
                                 Velike materinske kad pohodi, gdje mi je blago,
                                 Dat ću mu blaga i natrag opremit ću vesela njega.«

                   6
                     391. »da ne bi na vidjelo došlo«, tj. da je on Odisej.
                   7  407—409. Vidi o tome u Tumačenju na kraju knjige.

                                                                                                       234
   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239