Page 45 - Odiseja
P. 45
Homer: Odiseja
Pasući, à lav međùtīm u svoju guštaru dođe
Ì ondā njima i njōj sudbinu grdnu donèsē:
340 Tako i onima grdnu Odisej sudbinu će don'jet.
Ej da otac Zeus i Atena dâ i Apòlōn,
Kakav je bio Odisej na uređenome Lezbu,
Kad se izìšāvši u boj nadbijao s Filomelídom
Pa ga srušio snažno Ahejcima svim na veselje, —
345 Da ti otac Odisej med prosce iziđe takav,
Pr'jeki bi stigo ih udes i svadba bi ogrkla njima!
A što sada me pitaš, što moliš, tome se neću
Uklanjat niti ću drugo govoriti nit' ću te varat,
Nego što mi je reko starìna istini morski,
350 Od tog ti ništa neću zatajiti nit' ću ti sakrit.
Još me iz Egipta bozi ne pustiše, vratit se željna,
Jer hekatòmbe njima prikazao uspješne nisam
(Bozi hoćahu vazda, da naloge čovjek im pamti).
U moru šumnom veòma imade nekakav otok
355 Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi,
Tako daleko od njèga, kolìkō preplovi za dan
Prostrana lađa, za kòjōm i zújī ì dūšē vjetar;
Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju ljudi
Jednakih bòkōvā lađe, kad crne zagrabe vode.
360 Dvadeset dana me tu zadržaše bozi, jer vjetri
Ne htješe od kopna duhat uz morsku vodu, a bez njih
Ne mogu nikuda lađe po širokom plećatom moru.
Tada bi nestalo hrane i srca momčadi mojoj,
Da mi se smilovala i spasla me boginja nije
365 Jedna, Idóteja zvana, starìnē morskoga kćerka
Jakog Proteja, koju u duši najvećma ganuh.
Ta me sretne, kad jednoć daleko od drùžinē lutah;
13
Oni su vrljali vazda po òtoku loveći ribu
Kukama svinutima, jer glad im je utrobu trgo.
370 Ona stane kraj mène, progovori ì kāžē ovo:
»Ili si ti, o tuđinče, lud i nesmotren vrlo,
Ili okl'jevaš rado i godi ti patiti jade,
Kad si već tòliko dugo na òtoku ovom i jȍš se
Koncu doviti ne znaš, a društvu ti nestaje srca.«
375 Tako mi ona reče, a ja joj za odgovor kazah:
»»Sve ću ti ja iskazat, ma koja boginja bila;
Ovdje ti drage volje ne boravim, nego sam valj'da
Besmrtnim zgr'ješio što vladarima širokog neba.
Nego mi reci daj, — ta znadu bogovi za sve —
380 Koji mi besmrtnik put prepriječio, koji zavézō?
Rèci mi, kȁko bih mȍgō povrátit se pȍ moru ribnom««.
Rekoh, i ùzoritā odgovori boginja meni:
»Sasvim ću pravo ti reći, o stranče: običaj ima
Dolazit amo Protej, starina istini morski,
385 Bèsmrtnīk, Ègipćanin, — što ȕ moru svȅm je dubínā,
13
368. U Homerovo doba riba se upotrebljava za hranu samo u krajnjoj nuždi. Homerovi su junaci najradi-
je jeli meso ugojenih bikova i tovnih svinja petaka; vidi 14. pjev. 80. i d.
45