Page 65 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 65

*
                     Значајно је што по испитивањима која ВЦИОМ  редовно врши, 71–73% житеља Русије
               током последњих 10 година на питање: “Да ли је по вама Русија део Европе или самостална –
               православна или евроазијска – цивилизација?” – истрајно одговара: “Русија је цивилизација”.
               Достигнут  је  одређени  консензус  маса  (народа)  по  том  питању.  Али  су  сразмере  међу
               политичком и највишом економском елитом очито друге.
                     Путиново становиште у погледу Запада – као и у низу других најважнијих политичких
               питања  –  представља  покушај  да  међусобно  измири  елите  и  масе.  Масама  он  упућује
               наговештај  на  самобитност  Русије,  елитама  –  уверавања  у  исправност  курса  на  Запад  и
               модернизацију.  Не  може  се  једнозначно  рећи  шта  је  то:  да  ли  свесна  тактика  прикривања
               стварног становишта или двоумљење између  те две самосвојности – “Русија као земља” и
               “Русија  као  цивилизација”.  Ако  пропратимо  од  чега  и  ка  чему  се  креће  Путин  у  својим
               проценама Запада, можемо да претпоставимо како он или постепено испољава своје засад
               прикривено  руско  цивилизацијско  родољубље,  или  заиста  еволуира  у  том  правцу  под
               утицајем околности и посматрања тока догађаја у међународној сфери.
                     Курс  новоизабраног  председника  Медведева  у  целини  понавља  основне  Путинове
               силнице и изјаве. Однос Медведева према Западу врло је сличан Путиновом ставу: Медведев
               такође  изјављује  да  је  “Русија  –  европска  земља”,  али  при  том,  као  и  његов  претходник,
               инсистира на националним интересима (и делимично вредностима) и оштро критикује САД
               и једнополарни свет .

                     Мреже CFR у путинском раздобљу

                     Без обзира на суштинско исправљање односа према Западу у Путиново време, врло је
               значајна чињеница да основне мреже утицаја, које је Запад још 1980-их година успоставио,
               остају у Русији недирнуте и у том раздобљу. Караганов и други посленици Савета за спољну
               и одбрамбену политику и даље су утицајне појаве. Под покровитељством Караганова 2003.
               године  почиње  да  излази  часопис  “Русија  у  глобалној  политици”  (главни  уредник  Фјодор
               Лукјанов),  филијала  америчког  “Foreign  Affairs”  (званичног  органа  CFR).  Уредништво
               часописа  укључује  многе  људе  на  високим  положајима  у  влади,  пословним  структурама,
               политичким странкама итд. На челу Одбора повереника је олигарх Потањин.
                     Званично  интересе  CFR  у  Русији  заступа  “Алфа-група”  –  Петар  Авен  и  Михаил
               Фридман.  Залагањима  те  структуре,  својевремено  су  седиште  CFR  у  Њујорку  посећивали
               министар одбране РФ Сергеј Иванов, а у јесен 2008. године – министар иностраних послова
               РФ Сергеј Лавров и чак председник РФ Дмитриј Медведев (током сусрета “Двадесеторице”).
               Економске  структуре  Авена-Фридмана  (поготово  нафтна  компанија  ТНК-ВР)  дубоко  су
               интегрисане  у  америчку  економију  у  оном  њеном  сегменту  који  контролише  група
               Рокфелера-Моргана, а Дејвид Рокфелер десетлећима остаје главни идеолог и спонзор CFR
               (сам CFR створили су његови преци, банкари, непосредно после завршетка Првог светског
               рата и отворено је постављао за свој циљ стварање “светске владе”).
                     Ти  примери  показују  да  еволуција  погледа  Путина  и  Медведева  на  односе  Русије  са
               Западом не прелази одређену пресудну црту, иза које би присуство мрежа утицаја “Запада” у
               Русији, и у првом реду у њеном највишем руководству, постало недопустиво, нонсенс. То је
               непосредно  везано  за колебања  у  становишту  највишег  политичког  руководства  у погледу
               признавања  да  је  Русија  самостална  цивилизација  и  коначног  прихватања  трезвеног  и
               критичког погледа на Запад. Све док  председник државе  и  владе  Русије  тврде како је она
               “европска земља” (ма како они те речи тумачили), западњачке структуре утицаја имаће на
               руску спољну и унутрашњу политику велики, ако не и пресудан утицај.
                     Као органи који институционализују такав утицај служе, изузев самих структура CFR,
               Институт  за  развој  Игора  Јургенса  (Руски  савез  индустријалаца  и  предузетника),  Форум
               Стратегија–2020,  Висока  школа  за  економију,  скупине  либерала  у  председничкој


               *  ВЦИОМ – Сверуски центар за проучавање јавног мњења (прим. прев.).
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70