Page 23 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

li~no poznaju. Upravo je stigao posebnim letom sa Zemlje i pre konferencije `eleo bi da nam uputi nekoliko re~i.
Dr Flojd."
Flojd se pope na govornicu pra}en u~tivim pljeskom, uz osmeh osmotri publiku i po~e: "Hvala - ho}u
samo ovo da ka`em. Presednik me je zamolio da vam prenesem njegovo duboko uva`avanje za va{ izuzetan trud;
iskreno se nadamo da }emo uskoro mo}i da ga obelodanimo. Sasvim sam svestan", nastavi on oprezno, "da neki
me|u vama - mo`da ve}ina - dr`e do toga da kona~no bude podignut zastor spu{ten iz razloga bezbednosti; kada
biste mislili druga~ije, ne biste bili nau~nici."
Kraji~kom oka osmotrio je dr Majklsa, ~ije je lice bilo pomalo naborano, tako da je do izra`aja do{ao
duga~ak o`iljak na desnom obrazu - po svoj prilici posledica nekog nesre}nog slu~aja u svemiru. Dobro je znao
da geolog `estoko protestvuje zbog onoga {to je nazvao 'besmislena igra `andara i lopova'.
"Ali voleo bih da vas podsetim", nastavi Flojd, "da smo ovde suo~eni sa krajnje izvanrednom situacijom.
Moramo biti bespogovorno sigurni u ~injenice kojima raspola`emo; ako sada pogre{imo, mo`da se ne}e ukazati
druga prilika - te vas u to ime molim da poka`ete jo{ samo malo strpljenja. To su tako|e predsednikove `elje.
Ovo je sve {to imam da vam ka`em. Sada sam spreman za va{ izve{taj."
On se vrati do svog sedi{ta; upravnik re~e: "Velika hvala, dr Flojde", a zatim klimnu, pomalo osorno,
prema vo|i nau~ne ekipe. Na ovaj znak, dr Majkls se pope na govornicu i svetla se prigu{i{e.
Na ekranu blesnu jedna fotografija Meseca. U samom sredi{tu diska nalazio se blistavi, beli, kraterski
prsten iz koga se pru`ala upadljiva zrakasta {ara. Izgledalo je u potpunosti kao da je neko prosuo vre}u bra{na po
licu Meseca i ono se razletelo u svim pravcima.
"Ovo je Tiho", re~e Majkls, pokazav{i prema sredi{njem krateru. "Na ovoj fotografiji snimljenoj odozgo
Tiho je jo{ uo~ljiviji i izrazitiji nego kada se posmatra sa Zemlje; tada je sme{ten blizu ruba Meseca. Ali osmotren iz
ovog ugla - pravo iznad sa visine od hiljadu milja - vidite kako preovla|uje celom poluloptom."
Dopustio je Flojdu da dobro pogleda nepoznat izgled poznatog objekta, a onda nastavi: "Tokom pro{le
godine obavljali smo magnetska osmatranja ovog podru~ja iz satelita na niskoj orbiti. Stvar je okon~ana tek pre
mesec dana, a evo ishoda - karta kojom su zapo~ele sve nevolje."
Na ekranu blesnu nova slika; izgledala je kao topografska karta, ali je pokazivala snagu magnetnog
polja, a ne nadmorsku visinu. Najve}im delom, linije su i{le prili~no uporedo i bile su veoma razmaknute; ali u
jednom uglu karte iznenada su postajale zbijenije, obrazuju}i niz koncentri~nih krugova - {to je nalikovalo {ari
~vora u komadu drveta.
^ak je i nevi~nom oku bilo jasno da se ne{to neobi~no zbilo sa Mese~evim magnetnim poljem na tom
podru~ju; u dnu karte stajalo je ispisano velikim slovima: MAGNETSKA NEPRAVILNOST TIHO - JEDAN (MNT-1).
U gornjem desnom uglu bilo je otisnuto: STROGO POVERLJIVO.
"U prvi mah, pomislili smo da je tu izbila na povr{inu neka magnetna stena, ali tome su se protivili svi
geolo{ki nalazi. Isto tako, ~ak ni veliki meteorit sazdan od nikla i gvo`|a ne bi mogao da izazove tako sna`no
polje; odlu~ili smo stoga da malo ispitamo stvar.
Prva ekipa nije otkrila ni{ta - samo uobi~ajeni ravan teren prekriven veoma tankim slojem Mese~eve
pra{ine. Izbu{ili su rupu u samom sredi{tu magnetnog polja da bi pribavili uzrok jezgra za izu~avanje. Na dubini
od dvadeset stopa bu{ilica se zaustavila. I tako, izvi|a~ka ekipa po~ela je da kopa - {to nimalo nije lak posao u
skafandrima, uveravam vas.
Ono {to su tamo na{li nagnalo ih je da se `urno vrate u bazu. Poslali smo ve}u ekipu, sa boljom
opremom. Kopali su dve nedelje - a ishod toga znate."
Zatamnjena sala za konferencije postade najednom utihla i puna i{~ekivanja dok se slika na ekranu
menjala. Iako su je svi videli mnogo puta, nije bilo nikog ko se nije nagnuo malo napred, nadaju}i se da }e uo~iti
nove pojedinosti. Na Zemlji i Mesecu, ni stotinu ljudi nije do sada imalo tu povlasticu da baci pogled na ovu
fotografiju.
Na njoj se video jedan ~ovek u jarkocrvenom i `utom skafandru kako stoji na dnu iskopane rupe, dr`e}i
geometrijsku {ipku razdeljenu u decimetre. Bilo je o~igledno da je snimak na~injen u toku no}i i da je mogao
poticati sa ma kog dela Meseca ili Marsa. No, nijedna planeta do sada nije iznedrila takav prizor.
Objekat pred kojim je pozirao ~ovek u skafandru predstavljao je okomitu plo~u od nekog kao ugalj crnog
materijala, visoku oko deset stopa, a pet {iroku: Flojda je podsetila, pomalo zloslutno, na d`inovsku nadgrobnu
plo~u. Savr{eno o{trih ivica i simetri~na, bila je toliko crna da je izgledalo kao da je progutala svetlost {to pada na
nju; nije bilo nikakvih povr{inskih pojedinosti. Ni po ~emu se nije moglo ustanoviti da li je na~injena od kamena,
metala ili plastike - ili mo`da od nekog materijala potpuno nepoznatog ~oveku.