Page 20 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

10. BAZA KLAVIJUS
Sa pre~nikom od sto pedeset milja, Klavijus je drugi po veli~ini krater na vidljivoj strani Meseca i le`i u
sredi{tu Ju`nog gorja. Veoma je star; razdoblja vulkanskih aktivnosti i bombardovanja iz svemira i{arala su mu
o`iljcima zidove i oro{avila dno. Ali od poslednje ere obrazovanja kratera, kada su krhotine iz asteroidnog pojasa
jo{ tukle po unutra{njim planetama, on je ve} pola milijarde godina `iveo u miru.
No, na njegovoj povr{ini, kao i ispod nje, sada je do{lo do novih, neobi~nih kome{anja, budu}i da je
^ovek ovde vaspostavio svoj prvi stalni mostobran na Mesecu. U slu~aju nu`de, baza Klavijus mogla bi biti
potpuno samostalna. Sve neophodnosti za `ivot proizvodile su se iz lokalnih stena, po{to bi one bile prethodno
izdrobljene, zagrejane i hemijski obra|ene. Vodonik, kiseonik, ugljenik, azot, fosfor - svi ti elementi, kao i ve}ina
drugih, mogli su se prona}i u unutra{njosti Meseca; jedino je bilo potrebno znati gde tragati za njima.
Baza je predstavljala zatvoreni sistem, poput si}u{nog, delotvornog modela same Zemlje, u sklopu koga
su se reciklirale sve hemikalije `ivota. Atmosfera se pro~i{}avala u ogromnom 'stakleniku' - velikoj, kru`noj
prostoriji koja se nalazila neposredno ispod lunarne povr{ine. Pod ble{te}im svetiljkama no}u, odnosno
profiltriranom Sun~evom svetlo{}u danju, jutra i jutra zdepastih, zelenih biljaka rasla su u toploj, vla`noj atmosferi.
Bili su to naro~iti mutantni oblici, odgajani sa svrhom da zasi}uju vazduh kiseonikom i da daju hranu kao
nuzproizvod.
Ve}e koli~ine hrane proizvo|ene su u sistemima hemijske obrade i u kulturama algi. Iako je zelena pena,
koja je kru`ila jardima providnih plasti~nih cevi, te{ko mogla izgledati privla~no nekom gurmanu, biohemi~ari su je
ipak pretvarali u odreske i kotlete koje je tek stru~njak mogao razlikovati od prirodnih.
Hiljadu sto mu{karaca i {est stotina `ena koji su sa~injavali osoblje baze spadali su u red vrhunski
obu~enih nau~nika ili tehni~ara, bri`ljivo odabranih pre no {to su krenuli sa Zemlje. Iako `ivot na Mesecu vi{e nije
znao ni za kakve tegobe, nepogodnosti i povremene opasnosti osobene za rane dane, on je i dalje postavljao
odre|ene psiholo{ke zahteve i nije bio preporu~ljiv za one koji pate od klaustrofobije. Budu}i da je bilo skupo i
dugotrajno kopati veliku podzemnu bazu u ~vrstoj steni ili zgusnutoj lavi, standardni '`ivotni modul' za jednu osobu
predstavljala je prostorija sasvim skromnih razmera - {iroka oko {est stopa, duga~ka deset, a visoka osam.
Sve prostorije bile su ukusno name{tene i veoma su nalikovale na dobre motelske apartmane, sa sofom
koja se mogla pretvoriti u le`aj, televizorom, malom haj-faj opremom i videofonom. [tavi{e, jednostavnim trikom
unutra{nje dekoracije, jedan go zid mogao se pritiskom na dugme pretvoriti u uverljiv zemaljski predeo. Na izboru
je stajalo osam prizora.
Ova primesa rasko{i bila je tipi~na za bazu, premda se njena neophodnost ponekad te{ko mogla objasniti
ljudima na Zemlji. Obuka, prevoz i sme{taj svakog mu{karca i `ene na Klavijusu ko{tali su po sto hiljada dolara;
bilo je razumno dodati jo{ malo da se sa~uva njihova psihi~ka uravnote`enost. Ovo nije bila umetnost radi
umetnosti, ve} umetnost radi du{evnog zdravlja.
Jedna od privla~nosti `ivota u bazi - a i na Mesecu kao celini - nesumljivo je bila niska sila te`e koja je
izazivala ose}anje op{te ugodnosti. No, ovo je bilo skop~ano sa nekim opasnostima, a i trebalo je da pro|e
nekoliko nedelja pre no {to bi se do{ljak sa Zemlje prilagodio lokalnoj sredini. Na Mesecu, ljudsko telo moralo je
da stekne ~itav niz novih refleksa. Tu mu je prvi put valjalo da pravi razliku izme|u mase i te`ine.
^ovek koji je na Zemlji te`io sto osamdeset funti verovatno bi sa odu{evljenjem ustanovio da mu na
Mesecu ukupna te`ina iznosi svega trideset. Sve dok bi se kretao pravolinijski jednoobraznom brzinom, ispunjavalo
bi ga ~udesno ose}anje lepr{avosti. Ali ~im bi poku{ao da promeni kurs, da skrene za ugao ili da se naglo zaustavi
- smesta bi otkrio da su svih sto osamdeset funti njegove mase, ili inercije, jo{ tu. Ona je, naime, bila zauvek data i
nepromenljiva - istovetna na Zemlji, Mesecu, Suncu ili u slobodnom prostoru. Pre no {to bi se, dakle, ~ovek
prikladno navikao na `ivljenje u lunarnoj sredini, bilo je va`no ne izgubiti iz vida da su svi objekti sada {est puta
tromiji nego {to bi se to moglo pretpostaviti po njihovoj skromnoj te`ini. Bio je to nauk koji se obi~no sticao posle
mnogobrojnih sudara i `estokih udaraca, tako da su se starosedeoci na Mesecu dr`ali podalje od prido{lica sve
dok se ovi ne bi aklimatizovali.
Sa svojim kompleksom radionica, kancelarija, skladi{ta, kompjuterskog centra, generatora, gara`e,
kuhinje, laboratorija i postrojenja za proizvodnju hrane, baza Klavijus predstavljala je svet u minijaturi. A po nekoj
ironiji, mnoga ume}a koja su primenjena u izgradnji ovog podzemnog carstva ste~ena su tokom pola stole}a
hladnog rata.
Svako ko je ikada radio u nekoj raketnoj bazi ose}ao bi se kao kod ku}e u Klavijusu. Ovde, na Mesecu,
primenjivane su iste ve{tine i tehnike podzemnog bivstvovanja, kao i ista za{tita od neprijateljske sredine; no, sve je
to tu imalo miroljubive svrhe. Posle deset hiljada godina ~ovek je kona~no prona{ao ne{to {to je podjednako bilo
uzbudljivo kao i rat.