Page 21 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Na`alost, ovu ~injenicu jo{ nisu bile shvatile sve nacije.

Planine koje su izgledale tako upadljive neposredno pre spu{tanja sada su tajanstveno i{~ezle, nestav{i sa
vidika iza strmo zakrivljenog lunarnog obzorja. Oko svemirske letelice prostirala se ravna, siva ravnica, blistavo
obasjana isko{enom svetlo{}u Zemlje. Iako je nebo, razume se, bilo potpuno crno, mogle su se razabrati samo
najsjajnije zvezde i planete ukoliko se o~i ne bi zaklonile od povr{inske ble{tavosti.
Nekoliko veoma neobi~nih vozila kretalo se ka svemirskoj letelici 'Arijes 1B' - kranovi, dizalice, opslu`ni
kamioni; jedni su bili automatski, dok je drugima upravljao voza~ koji se nalazio u maloj kabini pod pritiskom.
Ve}ina ih je i{la na balon-gumama, budu}i da ova glatka, ravna povr{ina nije stvarala pote{ko}e prilikom
prevoza; no, jedan tanker se kretao na neobi~nim, gipkim to~kovima koji su se pokazali kao najbolje svenamensko
sredstvo za putovanje po Mesecu. Niz ravnih plo~a postavljenih u krug, a svaka od njih zasebno montirana i
opremljena oprugom - gipki to~ak raspolagao je mnogim pogodnostima guseni~ara iz koga je izveden.
Prilago|avao je svoj oblik i pre~nik terenu po kome se kretao, a za razliku od guseni~ara nastavio bi da dejstvuje
~ak i ako bi mu nekoliko delova nedostajalo.
Jedan mali autobus sa produ`enom cevi, sli~nom kratkoj i zdepstoj slonovoj surli, stao je da se prisno
pripija uz svemirsku letelicu. Nekoliko sekundi kasnije spolja se za~ula lupa i zveket, a onda je usledio zvuk pi{tanja
vazduha u ~asu kada je spoj ostvaren i kada je do{lo do izjedna~avanja pritisaka. Unutra{nja vrata vazdu{ne
komore su se otvorila i unutra je u{ao odbor za do~ek.
Predvodio ga je Ralf Halvorsen, upravnik ju`nog podru~ja - koje je obuhvatalo ne samo bazu nego i
isturene istra`iva~ke grupe potekle iz nje. Sa njim su bili vo|a nau~ne ekipe, dr Roj Majkls, sedokos, sitan
geofizi~ar koga je Flojd poznavao iz ranijih poseta, i jo{ {estorica vi{ih nau~nika i predstavnika upravnog osoblja.
Pozdravili su ga sa po{tovanjem i olak{anjem; od upravnika nani`e, bilo je o~igledno da su svi jedva ~ekali da im
se uka`e prilika da se malo rasterete briga.
"Veoma mi je milo {to ste sa nama, dr Flojde", re~e Halvorsen. "Jeste li udobno putovali?"
"Izvrsno", uzvrati Flojd. "Let nije mogao biti bolji. Posada se veoma trudila oko mene."
Usledio je uobi~ajeni laki razgovor koji je u~tivost nalagala, dok se autobus udaljavao od svemirske
letelice; prema pre}utnom sporazumu, niko nije pominjao razlog njegove posete. Prevaliv{i hiljadu stopa od mesta
za aluniranje, autobus je stigao do velike oznake na kojoj je pisalo:

DOBRO DO[LI U BAZU KLAVIJUS
Astronauti~ke in`enjerijske jedinice SAD
1994.

Vozilo potom stade da se spu{ta u jedan usek kojim ubrzo sti`e ispod nivoa tla. Masivna vrata otvori{e se
pred njima, a onda se zatvori{e iza njih. To se dogodilo jo{ jednom, pa jo{ jednom. Kada su se poslednja vrata
zatvorila, razlegla se silna tutnjava vazduha i oni su se ponovo obreli u atmosferi, u sredini baze koja je
omogu}avala da se od ode}e nosi samo ko{ulja sa kratkim rukavima.
Posle kratkog prolaska kroz tunel pun cevi i kablova, u kome su {uplje odjekivala ritmi~ka kucanja i
lupkanja, stigli su do upravnog sektora i Flojd se ponovo obreo u poznatoj sredini pisa}ih ma{ina, kancelarijskih
ra~unara, `enskog pomo}nog osoblja, zidnih mapa i telefonske zvonjave. Kada su zastali pred vratima na kojima
je pisalo UPRAVNIK, Halvorsen re~e diplomatski: "Dr Flojd i ja do}i }emo u salu za konferencije za nekoliko
minuta."
Ostali klimnu{e i promrmlja{e ne{to u glas saglasnosti, a zatim se udalji{e niz hodnik. Ali pre no {to je
Halvorsen stigao da uvede Flojda u svoju kancelariju, dogodilo se ne{to nepredvi|eno. Vrata su se otvorila i jedna
mala prilika jurnu ka upravniku.
"Tata! Bio si gore! A obe}ao si da }e{ i mene povesti!"
"De, de, Dajana", odvrati Halvorsen ljutito i ne`no u isti mah, "jedino sam ti kazao da }u te povesti ako
budem mogao. Ali imao sam puno posla oko do~eka dr Flojda. Pozdravi se sa njim - upravo je stigao sa Zemlje."
Devoj~ica - Flojd je procenio da ima oko osam godina - pru`i mlitavu ruku. Njeno lice izgledalo mu je
neodre|eno poznato i Flojd najednom postade svestan da ga upravnik posmatra nekako neobi~no, osmehuju}i se
pri tom. Gotovo se trgao od iznena|enja kada se prisetio {ta je posredi.
"Ne mogu da verujem!" uzviknu on. "Kada sam poslednji put bio ovde, ona je bila jo{ beba!"
"Pro{le nedelje proslavila je ~etvrti ro|endan", uzvrati Halvorsen ponosno. "Deca brzo rastu pri ovoj niskoj
sili te`e. Ali zato ne stare brzo - `ive}e du`e od nas."