Page 22 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

O~aran, Flojd se zagleda u samouverenu mladu damu, zapaziv{i njeno dra`esno dr`anje i neuobi~ajeno
tanan sklop kostiju. "Milo mi je {to smo se ponovo videli, Dajana", re~e on. A onda ga ne{to - mo`da puka
znati`elja, a mo`da u~tivost - nagna da doda: "Da li bi ti se dopalo da ode{ na Zemlju?"
O~i joj se zapanjeno razroga~i{e; a potom ona `ustro odmahnu glavom.
"Tamo je gadno; povredi{ se ako padne{. Osim toga, ima premnogo ljudi."
Dobili smo, dakle, re~e Flojd u sebi, prvo pokolenje svemiraca; bi}e ih sve vi{e u potonjim godinama.
Iako je postojalo ne{to tu`no u toj pomisli, u njoj je tako|e bilo nade. Kad se Zemlja pretvori u ukro}en i spokojan,
a mo`da i pomalo dosadan svet, i dalje }e biti izazova za one koji vole slobodu, za tvrdokorne pionire i nemirne
pustolove. Ali njihova oru|a vi{e ne}e biti sekira i pu{ka, kanu i kola sa arnjevima; umesto toga, na raspolaganju
}e im stajati nuklearna elektrana, pogon na plazmu i hidroponske farme. Brzo se pribli`avao ~as kada }e Zemlja,
kao sve majke, morati da se oprosti od svoje dece.
Uz me{avinu pretnji i obe}anja Halvorsen je nekako uspeo da se otarasi upornog potomka i da najzad
uvede Flojda u kancelariju. Upravnikova odaja imala je tek oko petnaest kvadratnih stopa, ali u njoj su ipak bili
sme{teni sva oprema i svi simboli statusa jednog tipi~nog {efa odeljenja sa godi{njim prihodom od pedeset hiljada
dolara. Potpisane fotografije va`nih politi~ara - uklju~uju}i predsednika Sjedinjenih Dr`ava i generalnog sekretara
Ujedinjenih Nacija - ukra{avale su jedan zid, dok su prete`an deo drugog prekrivali potpisani snimci slavnih
astronauta.
Flojd utonu u udobnu ko`nu fotelju i uze ponu|enu ~a{u '{erija', proizvedenog u lunarnim biolo{kim
laboratorijama. "Kako stoje stvari, Ralfe?" upita Flojd, najpre oprezno srknuv{i pi}e, a potom potegav{i bez
ustru~avanja.
"Nije lo{e", uzvrati Halvorsen. "No, postoji ne{to {to bi trebalo da zna{ pre no {to po|e{ tamo."
"[ta je posredi?"
"Pa, mislim da bi se to moglo opisati kao moralni problem", re~e Halvorsen, uzdahnuv{i.
"Oh?"
"Jo{ nije ozbiljno, ali }e uskoro postati."
"Blokada vesti", re~e Flojd ravnim glasom.
"Ta~no", uzvrati Halvorsen. "Mojim ljudima to sve te`e pada. Uostalom, ve}ina ih ima porodice na Zemlji;
tamo se sigurno misli da su svi mrtvi od neke zaraze na Mesecu."
"@ao mi je zbog toga", re~e Flojd, "ali nismo uspeli da smislimo nijedan bolji paravan, a ovaj je do sada
bio delotvoran. Uzgred budi re~eno, sreo sam Mojsevi~a u svemirskoj stanici; ~ak je i on naseo."
"To bi trebalo da usre}i one iz bezbednosti."
"Nemaju ba{ razloga da budu odve} sre}ni, budu}i da je on ~uo za MNT-1; vesti su negde procurile. Ali
ne mo`emo da damo nikakvu izjavu sve dok ne saznamo {ta je ta vra`ija stvar i da li iza nje mo`da stoje na{i
kineski prijatelji."
"Dr Majkls smatra da ima odgovor na to. Jedva ~eka da ti ga saop{ti"
Flojd ispi ~a{u do dna. "A ja jedva ~ekam da ga ~ujem. Po|imo."

11. NEPRAVILNOST
Konferencija je dr`ana u velikoj, pravougaonoj sali u koju se bez tiskanja moglo smestiti stotinu ljudi. Bila
je opremljena najnovijim opti~kim i elektronskim displejima i po svoj prilici bi li~ila na uzornu salu za konferencije
da nije bilo mnogobrojnih postera, 'pin-ap' fotografija, objava i amaterskih slika koji su ukazivali na to da se tu
nalazilo sredi{te lokalnog kulturnog `ivota. Flojdu je posebno pala u o~i zbirka oznaka, o~igledno bri`ljivo
sakupljana, u koju su ulazile i takve poruke kao {to su: MOLIMO VAS, NE GAZITE TRAVU... ZABRANJENO
PARKIRANJE PARNIM DANIMA... DEFENSE DE FUMER... ZA PLA@U... PRELAZ STOKE... ZAUSTAVNA TRAKA i NE
HRANI @IVOTINJE. Ako su ovi znaci bili pravi - a tako su svakako izgledali - njihov prevoz sa Zemlje stajao je
~itavo malo bogatstvo. Postojao je izvestan dirljiv prkos u vezi sa njima; na ovom negostoljubivom svetu ljudi su jo{
mogli da zbijaju {ale na ra~un stvari koje su bili prinu|eni da ostave za sobom - i koje njihovoj deci nikada ne}e
nedostajati.
Skupina od ~etrdeset ili pedeset ljudi ~ekala je Flojda i svi u~itivo usta{e kada je on u{ao iza upravnika.
Klimnuv{i nekolicini poznatih lica, Flojd pro{aputa Halvorsenu: "Hteo bih da ka`em nekoliko re~i pre no {to po~ne
zvani~ni deo konferencije."
Flojd sede u prvi red, dok se upravnik pope na govornicu i pre|e pogledom po okupljenoj publici.
"Dame i gospodo", po~e Halvorsen, "uop{te ne moram da vam skrenem pa`nju na to da je ovo izuzetno
va`an trenutak. Veoma nam je milo {to je me|u nama i dr Hejvud Flojd. Svi ga znamo po ~uvenju, a mnogi ga i