Page 24 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

"MNT-1", objavi dr Majkls, gotovo smerno. "Izgleda potpuno nov, zar ne. Ne mogu ni{ta prebaciti onima
koji su pomislili da je star svega nekoliko godina, te su ga tako doveli u vezu sa tre}om kineskom ekspedicijom iz
1998. Ali ja nikada nisam u to poverovao - a sada smo kadri da mu ta~no procenimo starost na osnovu lokalnih
geolo{kih nalaza.
Moje kolege i ja, dr Flojde, spremni smo da stavimo na kocku svoj ugled. MNT-1 nema nikakve veze sa
Kinezima. U stvari, on nema nikakve veze ni sa celom ljudskom rasom - jer kada je bio zakopan, ljudi jo{ uop{te
nisu postojali.
Vidite, star je pribli`no tri miliona godina. Ono {to vam sada stoji pred o~ima predstavlja prvi dokaz o
postojanju vanzemaljskog inteligentnog `ivota."

12. PUTOVANJE PRI SVETLOSTI ZEMLJE
PODRU^JE MAKROKRATERA: Pru`a se ju`no gotovo od sredi{ta vidljive strane Meseca i isto~no od
podru~ja sredi{njih kratera. Gusto pro{arano udarnim kraterima; ve}ina ih je velika, a me|u njima je i najve}i na
Mesecu; na severnom delu neki krateri su naprsli od udara pri nastajanju Mare Imbriuma. Neravna povr{ina
gotovo posvuda, izuzev na dnu nekih kratera. Prete`an deo povr{ine pod nagibom, uglavnom izme|u 10 stepeni i
12 stepeni; dna nekih kratera pribli`no ravna.
SPU[TANJE I KRETANJE: Spu{tanje na~elno ote`ano zbog neravnog terena pod nagibom; manje ote`ano
na ravnom dnu nekih kratera. Kretanje mogu}e gotovo svuda, ali potreban izbor mar{rute; manje ote`ano na
ravnom dnu nekih kratera.
GRA\ENJE: Na~elno umereno ote`ano zbog nagiba i mnogobrojnih velikih blokova od drobljivog
materijala; kopanje u lavi ote`ano na dnu nekih kratera.
TIHO: Krater nastao po obrazovanju mora; pre~nik 54 milje, obod 7.900 stopa iznad okolnog terena;
dno duboko 12.000 stopa; najistaknutiji zrakasti sistem na Mesecu; neki zraci pru`aju se preko 500 milja.

(Izvod iz 'Posebne in`enjerijske studije povr{ine Meseca', kancelarija vo|e in`enjerijske ekipe, vojno
odeljenje. 'U. S. Geological Survey', Va{ington, 1961.)

Pokretna laboratorija koja je hitala preko kraterske ravnice brzinom od pedeset milja na sat prili~no je
nalikovala na prekomerno veliku stambenu prikolicu postavljenu na osam gipkih to~kova. No, ona je bila znatno
vi{e od toga; predstavljala je samostalnu bazu u kojoj je dvadestoro ljudi moglo da `ivi i radi vi{e nedelja. U stvari,
bio je to svemirski brod koji se kretao po tlu - a u slu~aju nu`de mogao je ~ak i da poleti. Ukoliko bi nai{la na
pukotinu ili kanjon koji se zbog veli~ine ne bi mogao zaobi}i ili ~iji prekomerno strmi obronci ne bi omogu}avali
ulazak, ona bi mogla da presko~i preko prepreke, osloniv{i se na svoja ~etiri donja mlaznika.
Gledaju}i kroz prozor, Flojd je video kako se pred njim pru`a jasno uo~ljiv trag; na desetine vozila tu je za
sobom ostavilo ~vrsto otisnut beleg u drobljivoj Mese~evoj povr{ini. Na pravilnim razmacima du` te pruge bile su
postavljene visoke, tanke {ipke koje su imale po jednu bleskaju}u svetiljku. Niko se nije mogao izgubiti na putu
duga~kom dve stotine milja od baze Klavijus do MNT-1, bez obzira na okolnost {to je jo{ bila no} i {to je do
izlaska Sunca preostalo vi{e ~asova.
Zvezde na svodu bile su tek malo svetlije, ili mnogobrojnije, nego za vedrih no}i na visoravnima Novog
Meksika ili Kolorada. No, postojale su dve stvari na tom kao ugalj crnom nebu koje su odagnavale svaki privid da
je tu posredi Zemlja.
Prva je bila sama Zemlja - blistavi svetionik {to je po~ivao povrh severnog obzorja. Svetlost koja se slivala
sa te d`inovske polulopte bila je na desetine puta blistavija nego ona kojom se odlikovao puni Mesec i optakala je
svekoliki predeo hladnom, plavo-zelenom fosforescentno{}u.
Druga nebeska prilika bila je slaba{na, biserna kupa svetlosti koja je isko{eno stajala na isto~nom delu
svoda. Postajala je sve svetlija ka obzorju, nagove{tavaju}i velike vatre {to su stajale skrivene tik ispod ruba
Meseca. Tu se raskriljavala bleda slava koju nijedan ~ovek nije imao prilike da vidi sa Zemlje, osim za vreme
kratkotrajnog potpunog pomra~enja. Bila je to korona, vesnik lunarne zore, koja je obznanjivala da }e Sunce
uskoro obasjati ovu usnulu zemlju.
Sede}i sa Halvorsenom i Majklsom u prednjoj osmatra~nici, neposredno ispod voza~evog mesta, Flojd
zate~e samoga sebe kako se u mislima neprekidno vra}a na onaj bezdan od tri miliona godina koji se upravo
otvorio pred njim. Kao i svi nau~no pismeni ljudi, on je bez pote{ko}a baratao i znatno du`im razdobljima - ali ona
su se odnosila jedino na kretanja zvezda i spore cikluske be`ivotne Vaseljene. Um ili inteligencija tu nisu bili
upleteni; ti eoni bili su li{eni svega {to je moglo dejstvovati na ose}anja.