Page 3 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

o~nih duplji stajale su mu izbo~ine, ali ipak je nepogre{ivo nosio u svojim genima zametak ljudskosti. Dok je
promatrao neprijateljski svet pleistocena, ve} je postojalo ne{to u njegovom pogledu {to je nadma{alo sposobnosti
bilo kog majmuna. U tim tamnim, duboko uvu~enim o~ima javljao se osvit svesti - prvi nagove{taji inteligencije
koja se jo{ veoma dugo nije mogla potpuno ispoljiti, ali joj je zato pretilo sasvim skoro ga{enje.
Nije bilo nikakog znaka opasnosti i Gleda-Meseca po~e da se spu{ta niz gotovo okomiti obronak pred
ulazom u pe}inu; teret koji je nosio samo ga je neznatno ometao u tome. Kao da su ~ekali na njegov signal, ostali
~lanovi plemena izi|o{e iz svojih stani{ta ni`e niz pro~elje stene i `urno se uputi{e ka blatnjavoj vodi re~ice na
jutarnje pojenje.
Gleda-Mesec baci pogled preko doline da vidi da li se Drugi pojavljuju, ali od njih nije bilo ni traga.
Mo`da jo{ nisu izi{li iz pe}ina ili su ve} krenuli u potragu za hranom negde dalje du` obronka brda. Budu}i da ih
nije bilo na vidiku, Gleda-Mesec ih je smetnuo s uma; nije bio kadar da vodi ra~una o vi{e stvari odjednom.
Najpre se mora osloboditi Starog, ali taj problem nije nalagao previ{e razmi{ljanja. Bilo je mnogo
umiranja u poslednje vreme, a jedno se zbilo i u njegovoj pe}ini; jedino je trebalo da prenese truplo do mesta gde
je ostavio mrtvo novoro|en~e za pro{le Mese~eve mene i hijene }e obaviti ostalo.
Ve} su ~ekale na mestu de se mala dolina lepezasto {irila u savanu, gotovo kao da su znale da on dolazi.
Gleda-Mesec ostavi telo ispod jednog malog grma - sve ranije kosti ve} su nestale - i pohita da se pridru`i
plemenu. Nikad vi{e nije pomislio na oca.
Njegove dve `enke, odrasli iz drugih pe}ina i ve}ina mladunaca tragali su za hranom me|u drve}em
zakr`ljalim od su{e dalje u dolini, nastoje}i da prona|u bobice, so~no korenje i li{}e, a ako bi ih sre}a poslu`ila i
kakvog malog gmizavca ili glodara. Samo su bebe i najzanemo}aliji starci ostavljani u pe}inama; ukoliko bi se
pojavio neki pretek hrane posle dnevnog traganja, oni bi utolili glad. Ako do toga ne bi do{lo, hijenama bi se
uskoro ponovo osmehnula sre}a.
Ali ovaj dan bio je uspe{an - premda Gleda-Mesec nije mogao da poredi jedno razdoblje sa drugim,
budu}i da nije pamtio pro{lost. Prona{ao je p~elinjak u jednom trulom deblu i tako mu se pru`ila prilika da u`iva u
najizvrsnijoj poslastici koja je bila dostupna njegovim saplemenicima; jo{ je oblizivao prste s vremena na vreme
dok je predvodio skupinu ka pe}inama u pozno popodne. Razume se, p~ele su ga dobrano izujedale, ali na to
gotovo da nije obra}ao pa`nju. Mo`da nikada vi{e ne}e biti ovako blizu ose}anja zadovoljstva; iako je, naime, i
dalje bio gladan, vi{e nije ose}ao malaksalost od gladi. Bilo je to najvi{e ~emu se ma koji ~ovekoliki majmun
mogao nadati.
Njegovog zadovoljstva nestade kada je stigao do re~ice. Drugi su bili tu. Dolazili su na obalu svakoga
dana, dodu{e, ali njihova pojava zbog toga nije bila ni{ta manje neprijatna.
Bilo ih je tridesetak i nisu se mogli razlikovati od pripadnika plemena Gleda-Meseca. Kada su ga videli
kako dolazi, po~eli su da igraju, tresu rukama i kri~e sa svoje strane re~ice, a njegovi saplemenici uzvrati{e im na
isti na~in.
I to je bilo sve {to se dogodilo. Iako su se ~ovekoliki majmuni ~esto borili i sukobljavali, ove razmirice
veoma retko su se okon~avale ozbiljnim povredama. Budu}i da nisu raspolagali kand`ama ili pse}im zubima za
borbu, nisu ni mogli mnogo nauditi jedni drugima. U svakom su~aju, imali su malo preteka energije za tako
neproizvodno pona{anje; frktanje i pretnje predstavljali su znatno delotvorniji na~in za potkrepljenje vlastitih
stanovi{ta.
Su~eljavanje je potrajalo oko pet minuta; onda se predstava okon~ala podjednako brzo kao {to je i
po~ela i svi su ispili svoje sledovanje blatnjave vode. ^ast je bila zadovoljena; obe skupine potvrdile su pravo na
vlastitu teritoriju. Po{to je ta zna~ajna stvar sre|ena, pleme je krenulo du` svoje obale re~ice. Najbli`i upotrebljivi
pa{njak bio je sada vi{e od milje udaljen od pe}ina i oni su morali da ga dele sa krdom velikih `ivotinja, sli~nih
antilopama, koje su jedva podnosile njihovo prisustvo. Nisu ih mogli oterati, zato {to su bile naoru`ane opakim
bode`ima na ~elu - prirodnim oru`jem koje ~ovekoliki majmuni nisu posedovali.
I tako, Gleda-Mesec i njegovi sadruzi zalagivali su glad jedu}i bobice, vo}ke i li{}e - dok je svuda
unaokolo, nadme}u}i se za iste plodove, po~ivao mogu}i izvor tolikih koli~ina hrane o kojima oni ~ak nisu mogli
ni da sanjaju. Na hiljade tona so~nog mesa koje je milelo savanom i kroz {ikaru nije, me|utim, bilo samo izvan
njihovog doma{aja, ve} i van njihove mo}i poimanja. Usred tog izobilja, oni su lagano skon~avali od gladi.
Pleme se bez neprilika vratilo do pe}ine uz poslednju dnevnu svetlost. Povre|ena `enka koja je ostala
unutra zaguguta od zadovoljstva kada joj Gleda-Mesec pru`i granu obraslu bobicama koju je doneo i po~e
pro`drljivo da je brsti. Od toga se svakako nije mogla najesti, ali to }e joj pomo}i da pre`ivi dok joj ne zaraste
rana koju joj je naneo leopard i dok ponovo ne bude kadra da sama krene u potragu za hranom.