Page 6 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Drugi su bili nagnani da natremice gledaju u i{partane oblike u kristalu, koji su se sve tananije razdeljivali, sve dok
se linije ne stopi{e u sivu zamu}enost. A svi su ~uli jednoli~ne, ~iste zvuke, razli~itih visina, koji su brzo tonuli ispod
praga ~ujnosti.
Kada je do{ao red na Gleda-Meseca, gotovo da se uop{te nije upla{io. Jedino ga je obuzela tupa
zlovolja dok su mu se mi{i}i trzali, a udovi pokretali saglasno zapovestima koje nisu bile sasvim njegove.
Ne znaju}i za{to, sagao se i uzeo jedan mali kamen. Kada se uspravio, video je da se u kristalnoj plo~i
nalazi nova slika.
Mre`e i pokretni, razigrani oblici vi{e nisu bili tamo. Umesto njih nalazio se niz koncentri~nih krugova koji
su okru`ivali mali, crni disk.
Pokoriv{i se be{umnim zapovestima u svom mozgu, on nespretno zamahnu i hitnu kamen. Proma{io je
metu za vi{e stopa.
Poku{aj ponovo, glasila je zapovest. On se osvrnu oko sebe i prona|e novi oblutak. Ovoga puta pogodio
je plo~u koja zazve~a zvukom sli~nim zvonjavi. Jo{ je bio daleko od mete, ali mu se ni{anjenje pobolj{alo.
Pri ~etvrtom poku{aju, od samog sredi{ta delilo ga je svega nekoliko in~a. Ose}anje neopisivog
zadovoljstva, gotovo seksualno po silini, preplavi mu um. Potom kontrola popusti; nije vi{e ose}ao poriv da ne{to
preduzme osim da stoji i ~eka.
Jedan za drugim, svi ~lanovi plemena bili su nakratko zaposednuti. Neki su uspe{no obavili zadate
naloge, ali ve}ina nije - i svi su ve} prema tome bili nagra|eni plimama zadovoljstva, odnosno ka`njeni bolom.
Velika plo~a sada je zra~ila samo jednoli~nim, praznim sjajem, tako da je li~ila na blok svetlosti umetnut u
okolnu tamu. Kao da se bude iz sna, ~ovekoliki majmuni zatreso{e glavama i polako krenu{e stazom ka svom
skloni{tu. Nisu se osvrtali niti razmi{ljali o neobi~noj svetlosti koja ih je vodila ka domovima - i ka budu}nosti
nepoznatoj jo{ ~ak i zvezdama.

3. AKADEMIJA
Gleda-Mesec i njegovi sadruzi uop{te se nisu se}ali onoga {to su videli po{to je kristal prestao da
zapljuskuje svojom hipnoti~kom ~arolijom njihove umove i da vr{i opite njihovim telima. Narednog dana, kada su
krenuli u potragu za hranom, pro{li su pored njega gotovo ga i ne primetiv{i; on je ve} postao deo zanemarljivog
zale|a njihove svakodnevice. Nisu ga mogli pojesti, niti je on to moga da u~ini sa njima; bio je stoga neva`an.
Dole, na re~ici, Drugi su ih do~ekali svojim uobi~ajenim nedelotvornim pretnjama. Njihov vo|a, ~ovekoliki
majmun sa jednim uhom, stasa i uzrasta Gleda-Meseca, ali slabije kondicije, ~ak se odva`io na kratak upad na
teritoriju plemena, kri~e}i bu~no i ma{u}i rukama u nastojanju da zapla{i takmace i osokoli vlastiti duh. Voda
re~ice nigde nije bila dublja od jedne stope, ali {to je Jedno Uho dalje ulazio u nju, to se nesigurnije i nelagodnije
ose}ao. On se ubrzo zaustavi, a zatim krenu natrag, prekomerno dostojanstveno, da se pridru`i svojim sudruzima.
Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobi~ajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko da
pre`ivi jo{ jedan dan, a niko nije umro.
Te ve~eri kristalna plo~a ponovo ih je ~ekala, okru`ena svojim pulsiraju}im oreolom svetlosti i zvuka.
Program koji im je pripremila bio je, me|utim, donekle razli~it.
Neke ~ovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najvi{e
obe}avali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gami`u po
neiskori{}enim stazama i bogazima mozga. A onda po~e{e da mu se javljaju prikaze.
Mo`da su se nalazile u kristalnom bloku; mo`da su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom slu~aju,
za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobi~ajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorije
bio je na neki na~in ubla`en.
Pred o~ima mu je stajala jedna spokojna porodi~na skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovala
od prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mu`jak, `enka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili pred
njim, bili su o~igledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne ko`e. Bio je to oblik `ivljenja na koji Gleda-Mesec ni u snu
nije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. S
vremena na vreme, zaludno bi se prome{koljili, izle`avaju}i se pred ulazom u pe}inu. Po svemu sude}i, `iveli su u
miru sa svetom. Povremeno, krupni mu`jak gromko bi huknuo od zadovoljstva.
Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom i{~ile. Kristal je sada predstavljao
samo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povede
pleme natrag ka pe}inama.
Svesno se nije se}ao onoga {to je video, ali te no}i, dok je zami{ljeno sedeo pred ulazom u svoju jazbinu,
sa u{ima na~uljenim ka {umovima sveta oko sebe, Gleda-Mesec iskusi prva slaba{na znamenja jednog novog i