Page 7 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

mo}nog ose}anja. Bilo je to neodre|eno i nejasno ose}anje zavisti - nezadovoljstva vlastitim `ivotom. Nije imao
predstavu {ta bi mogao biti uzrok tome, a jo{ manje kako da mu stane nakraj; ali nezadovoljstvo se uvuklo u
njegovu du{u i on je na~inio jedan mali korak ka ljudskosti.
Iz no}i u no}, ponavljala se predstava o ta ~etiri odebljala ~ovekolika majmuna, sve dok nije postala izvor
opsedaju}e ozloje|enosti, ~ija je svrha bila da poja~a Gleda-Mese~evu ve~nu, satiru}u glad. No, samo ono {to je
video nije bilo dovoljno da se izazove to dejstvo; bilo je potrebno i psiholo{ko osna`enje. U Gleda-Mese~avom
`ivotu javile su se stoga praznine van doma{aja njegovog pam}enja u kojima su sami atomi njegovog
jednostavnog mozga bili prestrojeni u nove sklopove. Ako on opstane, ti sklopovi posta}e ve~ni, budu}i da }e ih
njegovi geni preneti potonjim nara{tajima.
Bio je to spor, mukotrpan posao, ali kristalni monolit imao je strpljenja. Ni on, ni njegove replike ra{trkane
po polovini globusa nisu o~ekivali da }e posti}i uspeh sa svim mno{tvom skupina uklju~enim u opit. Stotinu
krahova ne bi imalo zna~aja, ako bi samo jedan uspeh moga da promeni sudbinu sveta.
Do narednog punog Meseca pleme je dobilo jednu prinovu, ali su i dva ~lana umrla. Uzrok smrti jednoga
bila je glad, dok je drugi stradao prilikom ve~ernjeg obreda; ~ovekoliki majmun najednom se stropo{tao na tle,
poku{avaju}i da blago kucne dva kamena. Kristal se najednom zatamnio i ~arolija vi{e nije delovala na pleme. Ali
pali ~ovekoliki majmun nije se micao; narednog jutra, razume se, tela je nestalo.
Slede}e ve~eri nije bilo predstave; kristal je jo{ analizirao svoju gre{ku. Pleme je promaklo pokraj njega u
sve gu{~em sutonu, potpuno ga prenebregav{i. Naredne ve~eri ponovo je bilo spremno za njih.
^etiri podgojena ~ovekolika majmuna opet su se pojavila, ali sada su stala da ~ine neobi~ne stvari.
Gleda-Mesec po~e nekontrolisano da se trese; ~inilo mu se kao da }e mu se mozak rasprsnuti i poku{ao je da
odvrati pogled. Ali nemilosrdna mentalna kontrola nije nimalo popu{tala; bio je nagnan da do kraja prati nauk,
iako su se tome protivili svi njegovi nagoni.
Ti nagoni valjano su slu`ili njegovim precima, u danima toplih ki{a i bujne plodnosti, kada je hrana
posvuda ~ekala samo da bude ubrana. Vremena su se sada promenila i nasle|ena mudrost pro{losti pretvorila se
u ludost. ^ovekoliki majmuni moraju se prilagoditi ili izumreti - poput krupnijih `ivotinja koje su i{~ezle pre njih i
~ije su kosti sada le`ale zapretane u nedrima kre~nja~kih brda.
I tako, Gleda-Mesec je netremice zurio u kristalni monolit, dok mu je mozak stajao otvoren za jo{
neizvesne manipulacije blistave plo~e. ^esto je ose}ao mu~ninu, ali glad ga je neprekidno morila; a s vremena na
vreme {ake su mu se nesvesno gr~ile na na~in koji }e odrediti njegov novi na~in `ivota.

Dok je povorka bradavi~avih svinja prolazila stazom, nju{kaju}i i grok}u}i, Gleda-Mesec se najednom
zaustavi. Svinje i ~ovekoliki majmuni nikada nisu obra}ali pa`nju jedni na druge, budu}i da me|u njima nije
dolazilo do sukoba interesa. Kao i ve}ina `ivotinja koje se nisu nadmetale oko iste hrane, oni su se naprosto
me|usobno izbegavali.
Sada je, me|utim, Gleda-Mesec zastao da ih posmatra, klate}i se nesigurno napred-nazad, kao da su ga
pro`imali podsticaji koje nije mogao da razume. A onda, kao u snu, on stade da traga za ne~im po tlu - premda
ne bi umeo da objasni za ~im, ~ak i da je posedovao mo} govora. Shvatio je {ta je u pitanju tek kada ga je
ugledao.
Posredi je bio te`ak, {iljat kamen duga~ak oko {est in~a; nije mu, dodu{e, potpuno pristajao {aci, ali ipak
}e poslu`iti svrsi. Izmahnuv{i rukom, iznena|en njenom najednom pove}anom te`inom, on iskusi prijatno ose}aje
mo}i i vlasti i krenu prema najbli`em svinj~etu.
Bila je to mlada i glupa `ivotinja, ~ak i po niskim merilima inteligencije bradavi~avih svinja. Iako ga je
motrila kraji~kom oka, nije ga shvatila ozbiljno sve dok nije bilo prekasno. Za{to bi podozrevala r|ave namere kod
tog ubogog stvorenja? I dalje je brstila travu kada joj je Gleda-Mese~ev kameni ~eki} ugasio mutnu svest. Ostali
~lanovi krda nastavili su da spokojno pasu, budu}i da je ubistvo bilo izvedeno hitro i tiho.
Svi ostali ~ovekoliki majmuni iz skupine zastali su da posmatraju, da bi se potom okupili oko Gleda-
Meseca i njegove `rtve uz divljenje i ~u|enje. A onda, jedan od njih uze okrvavljeno oru`je i stade da udara po
mrtvom svinj~etu. Ostali mu se uskoro pridru`i{e, pokupiv{i oko sebe motke i kamenje, sve dok se truplo nije
pretvorilo u bezobli~nu masu.
Stvar im tada dosadi; neki se udalji{e, dok su drugi oklevaju}i stajali oko izmrcvarenog svinj~eta - a
budu}nost sveta ~ekala je na njihovu odluku. Proteklo je iznena|uju}e mnogo vremena pre no {to je jedna od
`enki sa mladuncima stala da li`e okrvavljeni kamen koji je dr`ala u {api.
A jo{ je vi{e vremena proteklo pre no {to je Gleda-Mesec uistinu svatio, uprkos svemu {to mu je bilo
pokazano, da nikad vi{e ne}e morati da bude gladan.