Page 4 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Povrh doline uzdizao se puni Mesec, a sa dalekih planina dopirao je studeni vetar. No}as }e biti veoma
hladno - ali studen, kao ni glad, nije bila uzrok pravih briga; te stvari predstavljale su naprosto sastavni deo `ivota.
Gleda-Mesec gotovo da se nije trgao kada iz jedne od ni`ih pe}ina uz obronak odjeknu{e kri~anja i urlici;
nije morao da ~uje povremeno re`anje leoparda da bi ta~no znao {ta se doga|a. Dole, u tami, stari Bela Kosa i
njegova porodica borili su se i umirali, a pomisao da im mo`da na neki na~in mo`e pomo}i nijednom se nije javila
u svesti Gleda-Meseca. Okrutna logika opstanka odagnavale je takve neprili~nosti, tako da se nije za~uo ni glas
protesta sa obronka brda koji je pomno oslu{kivao. Sve pe}ine bile su utihle, kako i same ne bi privukle nesre}u.
Mete` je zamukao i Gleda-Mesec je uskoro mogao da ~uje zvuk vu~enja nekog tela preko kamenja. To je
potrajalo nekoliko sekundi, a onda leopard bolje {~epa svoju lovinu. Nije vi{e napravio ni najmanji {um dok se
tiho udaljavao, nose}i bez napora svoju `rtvu u ~eljusti.
Naredni dan ili dva ovde vi{e ne}e biti opasnosti, ali mogu se pojaviti drugi neprijatelji koji bi se okoristili
ovim hladnim Malim Suncem {to sjaji jedino no}u. Ukoliko bi upozorenje bilo pravovremeno, manje grabljivice
mogle bi se ponekad zapla{iti povicima i kri~anje. Gleda-Mesec ispuza iz pe}ine, uspentra se na jednu veliku
gromadu kraj ulaza i ~u~nu tu da osmotri dolinu.
Od svih stvorenja koja su do tada hodila Zemljom, ~ovekoliki majmuni bili su prvi koji su pomno
posmatrali Mesec. Iako se toga nije mogo setiti, Gleda-Mesec je kao veoma mlad ponekad umeo da ispru`i ruku i
poku{a da dodirne to utvarno lice {to se dizalo povrh brda.
Nikad nije uspeo u tome, a sad je bio dovoljno star da shvati za{to. Najpre je, razume se, morao da
prona|e dovoljno visoko drvo na koje bi se uzverao.
Ponekad bi posmatrao dolinu, a ponekad bi posmatrao Mesec, ali neprekidno je oslu{kivao. Jednom ili
dva puta je zadremao, ali san mu je bio izuzetno lak, tako da bi ga probudio i najmanji {um. U odraslom dobu do
dvadeset pet godina jo{ je bio u punoj snazi; ako sre}a bude nastavila da ga slu`i i po{tedi ga nesre}nih slu~ajeva,
bole{tina, grabljivica i smrti od gladi, mo}i }e da po`ivi jo{ ~itavih deset godina.
No} je proticala, studena i vedra, bez novih uzbuna, a Mesec se lagano uspinjao kroz polutarna sazve`|a
koja ljudsko oko nikada ne}e videti. U pe}inama, izme|u kratkih, nepostojanih dreme`a i prestra{enog i{~ekivanja,
ra|ale su se more potonjih pokolenja.
A onda, jedna zaslepljuju}a ta~ka svetlosti, blistavija od svake zvezde, dva puta lagano pre|e preko neba,
uspinju}i se do zenita i spu{taju}i se ka istoku.

2. NOVA STENA
U pozni sat te no}i Gleda-Mesec se najednom probudi. Iznuren dnevnim naporima i neda}ama, zaspao je
~vr{}e nego obi~no, ali ga je iz sna trglo ve} prvo slaba{no struganje koje je doprlo iz doline.
Pridigao se u smrdljivoj tami pe}ine, upraviv{i ~ula ka no}i, dok mu se strah lagano uvla~io u du{u.
Nikada u `ivotu - ve} dvostruko du`em od onoga kome se ve}ina pripadnika njegove vrste mogla nadati - nije ~uo
takav zvuk. Velike ma~ke pribli`avale su se u ti{ini, a jedina stvar koja bi ih odavala bio je redak odron zemlje ili
povremeno pucketanje gran~ica. Ovo je, me|utim, bio neprekidan, {kripav {um koji se postojano poja~avao.
Izgledalo je kao da se neka ogromna zver kre}e kroz no}, uop{te ne poku{avaju}i da se prikrije i ne obra}aju}i
pa`nju na prepreke. Jednog trenutka Gleda-Mesec je razabrao nepogre{iv zvuk ~upanja grma; slonovi i dinoteriji
~inili su to prili~no ~esto, ali su se ina~e kretali be{umno kao i ma~ke.
A onda se razle`e zvuk koji Gleda-Mesec nikako nije mogao da prepozna, budu}i da se nikada ranije u
istoriji sveta nije ~uo. Bio je to zveket izazvan udarom metala o kamen.
Gleda-Mesec se suo~io sa Novom Stenom kada je u sam cik zore poveo pleme na re~icu. Gotovo je
zaboravio na u`ase no}i, zato {to se ni{ta nije dogodilo posle one po~etne buke, tako da on nije uop{te doveo u
vezu ovu neobi~nu stvar sa opa{no{}u ili strahom. Ona, uostalom, ni najmanje nije delovala uznemiruju}e.
Posredi je bila pravougaona plo~a tri puta vi{a od njega, ali i dovoljno uska da je obuhvati rukama; bila
je na~injena od nekog potpuno providnog materijala, tako da je uop{te nije bilo lako videti, osim kad bi Sunce
koje se ra|alo iskitilo odsevima njene ivice. Kako Gleda-Mesec nikada nije nai{ao na led ili kristalno bistru vodu,
nisu postojale prirodne stvari sa kojima je mogo da uporedi ovu pojavu. Ona je svakako delovala veoma
privla~no, tako da on, iako je mudro zazirao od svega novog, nije dugo oklevao pre no {to joj se obazrivo
pribli`io. Kako se ni{ta nije dogodilo, on ispru`i ruku i dodirnu hladnu, ~vrstu povr{inu.
Po{to je nekoliko minuta pomno razmi{ljao, do{ao je do sjajnog obja{njenja. To je bila stena, razume se,
koja mora da je izrasla tokom no}i. Postojalo je mno{tvo biljaka koje su to ~inile - bele, gnjecave stvar~ice oblika
oblutka koje kao da su i`d`iljikale tokom ~asova tame. One su, dodu{e, bile sitne i okrugle, dok je ova bila velika i