Page 5 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

o{trih rubova; ali i ve}i filozofi od Gleda-Meseca u budu}nosti ne}e prezati od previde podjednako upadljive
izuzetke u svojim teorijama.
Ovaj uistinu sjajan primer apstraktnog razmi{ljanja doveo je Gleda-Meseca, posle svega tri-~etiri minuta,
do jednog zaklju~ka koji je on odmah stavio na probu. Bele, okrugle obluci-biljke bile su veoma ukusne (premda
su me|u njima postojale i takve koje su izazivale grozne bolove); mo`da ova visoka...?
Liznuo ju je nekoliko puta i poku{ao da je zagrize, {to je bilo sasvim dovoljno da mu raspr{i sve nade.
Ovde nije bilo hrane; i tako, kako {to bi postupio svaki razuman ~ovekoliki majmun, on produ`i put do re~ice,
potpuno smetnuv{i sa uma kristalni monolit za vreme uobi~ajenog kri~anja na Druge.
Traganje za hranom tog dana ispalo je krajnje neuspe{no i pleme je moralo da se udalji vi{e milja od
pe}ina ne bi li prona{lo bar ne{to za jelo. Za vreme nemilosrdne podnevne pripeke, jedna od slabijih `enki sru{ila
se daleko od ma kakvog zaklona. Ostali se okupi{e oko nje, cvile}i i jadikuju}i sapatni~ki, ali ni{ta se nije moglo
preduzeti. Da su bili manje iscrpljeni, mogli su je poneti sa sobom, ali nije postojao vi{ak energije za takav ~in
milosr|a. Morala je biti ostavljena da se, ukoloko je to mogu}e, oporavi vlastitim snagama.
Pro{li su pokraj istog mesta na povratku u pe}ine te ve~eri; nije se mogla videti nijedna kost.
U pozni smiraj dana, osvr}u}i se bri`no ne bi li spazili rane lovce, `urno se napi{e na re~ici i stado{e da se
uspinju ka pe}inama.Od Nove Stene delilo ih je jo{ sto jardi kada zvuk otpo~e.
Bio je jedva ~ujan, ali ih je ipak ukopao u mestu i oni osta{e kao uko~eni na utrtoj stazi sa omlitavelom
donjom vilicom. Jednostavna, zalu|uju}e jednoli~na vibracija pulsirala je iz kristala, hipnoti{u}i sve koji su se na{li
u njenom doma{aju. Prvi put - i poslednji za tri miliona godina - zvuk bubnjeva razlegao se Afrikom.
Dobovanje postade bu~nije, sna`nije. A onda, ~ovekoliki majmuni stado{e da se kre}u napred, poput
hoda~a u snu, ka izvoru tog neodoljivog zvuka; povremeno bi zaigrali uz put, budu}i da im je krv reagovala na
ritmove koje }e njihovi potomci proizvesti tek u dalekoj budu}nosti. Potpuno op~injeni, oni se okupi{e oko
monolita, zaboraviv{i na neda}e minulog dana, na opasnosti sve bli`eg sumraka i na glad koja im je morila
stomake.
Bubnjanje dobi na silini, a no} postade tamnija. I dok su se senke izdu`ivale, a svetlost ~ilila sa neba,
kristal po~e da sija.
Najpre je izgubio prozra~nost, postav{i obliven bledom, mle~nom sjajno{}u. Uznemiruju}e, neuhvatljive
utvare kretale su se njegovom povr{inom i u dubini. Spajale su se u {ipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovale
prepletene, paokaste {are koja po~e{e polako da se vrte.
Sve br`e i br`e okretali su se to~kovi svetlosti, a uporedo sa njima ubrzavalo se i dobovanje bubnjeva.
Sada potpuno hipnotisani, ~ovekoliki majmuni mogli su jedino da zure omlitavelih vilica u vrtoglavu pirotehni~ku
predstavu. Ve} su zaboravili na nagone svojih predaka i na nauke koje su sticali ~itavog `ivota; niko se od njih,
obi~no, ne bi tako kasno zadr`ao toliko daleko od pe}ina. Okolno grmlje ve} je bilo puno uko~enih obli~ja i
natremice uperenih o~iju, budu}i da su no}na stvorenja odga|ala svoje poslove da bi videla {ta }e se jo{ dogoditi.
Uzvrteli to~kovi svetlosti stado{e najednom da se sjedinjuju, a paoci se stopi{e u blistave {ipke koje su
lagano nestajale u daljini, vrte}i se pri tom oko svoje ose. Raspolutile su se u parove, a tako nastali tendemi linija
po~e{e da osciluju jedni preko drugih, lagano menjaju}i uglove preseka. Fantasti~ni, nepostojani geometrijski
oblici pojavljivali su se i i{~ezavali dok su se sjajne mre`e preplitale i rasplitale; a ~ovekoliki majmuni su posmatrali,
op~injeni zarobljenici blistavog kristala.
Nikada ne bi pretpostavili da im se umovi isprobavaju, tela kartografi{u, prou~avaju reakcije, procenjuju
mogu}nosti. Celo pleme bilo je u po~etku poluzgureno, po~ivaju}i nepomi~no kao na kakvoj slici, ovekove~eno u
kamenu. A onda, ~ovekoliki majmun koji je stajao najbli`e plo~i najednom o`ive.
Nije promenio polo`aj, ali telo mu je izgubilo krutost pre|a{njeg transa; postalo je `ivo, kao da je posredi
bila lutka kojom se upravljalo nevidljiv nitima. Glava se okrenu najpre na jednu, pa na drugu stranu; usta se
bezglasno otvori{e i zatvori{e; {ake se stisnu{e, pa otvori{e. On se potom sagnu, otkide duga~ki struk trave i
poku{a da ga nespretnim prstima ve`e u ~vor. Li~io je na kakvo opesednuto stvorenje koje se upire da se oslobodi
nekog duha ili demona {to je zagospodario njegovim telom. Borio se da do|e do daha i o~i su mu bile ispunjene
u`asom dok se upinjao da nagna prste da u~ine kretnje slo`enije od svih {to su poku{ane ikada ranije.
Uprkos svim naporima, jedino je uspeo da raskomada struk trave. Dok su komadi}i padali po tlu, nestade
uticaja koji je ovladao njime i on se potpuno ukruti u nepomi~an stav.
Istog ~asa o`ive novi ~ovekoliki majmun i pro|e kroz isti postupak. Bio je to mla|i, prilagodljivi primerak;
uspeo je u onome u ~emu je stari zakazao. Na planeti Zemlji prvi grubi ~vor bio je vezan...
Ostali po~e{e da ~ine neobi~nije i jo{ nesvrhovitije stvari. Jedni su ispru`ili ruke, postavili se me|usobno
nasuprot i poku{ali da se dodirnu vrhovima prstiju - najpre sa oba otvorena oka, a potom sa jednim zatvorenim.