Page 8 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

4. LEOPARD
Oru|e koje su bili programirani da koriste bilo je sasvim jednostavno, ali ipak je moglo da promeni ovaj
svet i u~ini ~ovekolike majmune njegovim gospodarima. Najprimitivniji je bio kamen koji se dr`ao u ruci i kojim se
vi{estruko poja~avala snaga udarca. Tu je, zatim, bila motka od kosti koja je produ`avala dohvat i mogla da
poslu`i kao odbojnik protiv o~njaka ili kand`i razjarenih `ivotinja. Tim oru`jem postale su im dostupne
neograni~ene koli~ine hrane koje su tumarale savanom.
Ali bila su im potrebna i druga pomagala, zato {to zubima i noktima nisu mogli lako da ra{~ere~e bilo {ta
ve}e od zeca. Sre}om, Priroda im je pribavila savr{ene alatke i bila je potrebna samo domi{ljatost da se one uo~e.
Najpre je red do{ao na grub, ali veoma delotvoran no`, odnosno testeru, takvog modela koji }e valjano
poslu`iti svrsi narednih tri miliona godina. Bila je to, naprosto, donja ~eljusna kost antilope sa zubima na svom
mestu i u tom pogledu ne}e postojati bitnija pobolj{anja sve do pojave ~elika. Zatim je tu bilo {ilo ili bode` u
obliku gazelinog roga i, kona~no, alatka za struganje koja se sastojala od cele ~eljusti gotovo svake sitne `ivotinje.
Kamena motka, testera od zuba, bode` u obliku roga, struga~ od kosti - bili su to ~udesni izumi koji su
omogu}ili opstanak ~ovekolikih majmuna. Uskoro }e u njima prepoznati znamenja mo}i koja su predstavljali, ali
pro}i }e mnogo meseci pre no {to njihovi nespretni prsti steknu ume}e - ili volju - da ih koriste.
Mo`da bi, da su na raspolaganju imali dovoljno vremena, samostalno do{li na ushi}uju}u i sjajnu
zamisao o kori{}enju prirodnog oru`ja kao ve{ta~kog oru|a. Ali ni{ta nije i{lo tome u prilog, a i sada je postojalo
nebrojeno mogu}nosti da cela stvar propadne u potonjim razdobljima.
^ovekolikim majmunima pru`ena je prva prilika. Druge uop{te ne}e biti; budu}nost se, sasvim doslovno,
nalazila u njihovim rukama.
Mesec je rastao i smanjivao se; mladi su se ra|ali, a ponekad bi i ostali u `ivotu; onemo}ali, bezubi
tridesetogodi{njaci su umirali; leopard je napla}ivao svoj no}ni danak; Drugi su svakodnevno pretili sa svoje obale
re~ice - a pleme je napredovalo. Za samo jednu, godinu Gleda-Mesec i njegovi sadruzi toliko su se promenili da
ih je bilo te{ko prepoznati.
Dobro su nau~ili lekciju; sad su bili kadri da barataju svim alatkama koje su im bile otkrivene. I samo
se}anje na glad ~ililo im je iz umova; bradavi~ave svinje postajale su, dodu{e, sve nepoverljivije, ali zato je u
ravnicama obitavalo na hiljade i hiljade gazela, antilopa i zebri. Sve te `ivotinje, kao i mnoge druge, postajale su
plen lovaca-po~etnika.
Po{to ih vi{e nije morila stalna glad, stekli su vreme kako za dokolicu, tako i za prva, jednostavna
razmi{ljanja. Prihvatili su kao ne{to sasvim normalno svoj novi na~in `ivota, ne dovode}i ga ni u kakvu vezu sa
monolitom koji je i dalje stajao pored staze {to je vodila ka re~ici. Da su ikada poku{ali da razmotre celu stvar,
verovatno bi se na kraju podi~ili zaklju~kom da su svoj polo`aj popravili vlastitim naporima; {tavi{e, ve} su
potpuno izgubili iz se}anja svaki drugi oblik postojanja.
Ali nijedna utopija nije savr{ena, a ovu su naru{avala dva nedostatka. Prvi je bio leopard-plja~ka{, ~ija
strast prema ~ovekolikim majmunima kao da je dobila na snazi od kada su ovi postali uhranjeniji. Drugi je
predstavljalo pleme sa naspramne obale re~ice; Drugi su na neki na~in uspeli da opstanu, tvrdoglavo odbijaju}i
da skon~aju od gladi.
Problem leoparda bio je re{en delimi~no slu~ajno, a delom zahvaljuju}i ozbiljnoj - {tavi{e, gotovo kobnoj
- gre{ki Gleda-Meseca. No, njegova zamisao izgledala je toliko blistava u prvi mah da je on zaigrao od radosti,
tako bi mu mo`da te{ko neko mogao prebaciti to {to nije vodio ra~una o posledicama.
Pleme se i dalje suo~avalo sa povremenim neuspe{nim danima, premda oni vi{e nisu dovodili u pitanje
sam njihov opstanak. Ve} se spu{tao sumrak, a oni jo{ nisu uspeli da ubiju nijednu `ivotinju; pe}ine su ve} bile na
vidiku kada je Gleda-Mesec odlu~io da povede svoje umorne i zlovoljne sadruge natrag u skloni{te. A onda, na
samom njihovom pragu, ugledali su jedan od retkih darova prirode.
Kraj staze je le`ala odrasla antilopa. Prednja noga bila joj je slomljena, ali jo{ je sa~uvala borbeni duh,
tako da su {akali {to su kru`ili unaokolo zazirali od njenih rogova ubojitih poput bode`a. No, ~ekanje im uop{te
nije te{ko padalo, zato {to su dobro znali da vreme radi za njih.
Ali potpuno su smeli s uma takmace i uz ljutito re`anje povukli su se kada su do{li ~ovekoliki majmuni. I
oni stado{e oprezno da kru`e, dr`e}i se podalje od opasnih rogova; a onda krenu{e u napad motkama i
kamanjem.
Nije to, dodu{e, bio odve} delotvoran i usagla{en napad; u ~asu kada je nesre}na `ivotinja bila
dotu~ena, svetlosti je gotovo nestalo - a {akali su postajali sve odva`niji. Gleda-Mesec, raspet izme|u straha i
gladi, lagano shvati da se sav ulo`eni trud mo`e pokazati uzaludan. Bilo je odve} opasno zadr`avati se du`e ovde.