Page 40 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

A onda kamera uhvati tra~ak jednog veoma ~udnog prizora ~iji je izgled bio nelagodno zamu}en zbog
udaljenosti. Mnogo milja odatle, zlatni predeo uzdizao se u neobi~no simetri~nu kupu, sli~nu kakvoj vulkanskoj
planini. Oko vrha te kupe stajao je oreol sazdan od malih, paperjastih oblaka - koji su svi bili pribli`no iste
veli~ine, svi jasno uo~ljivi i izdvojeni. Postojalo je ne{to uznemiruju}e i neprirodno u vezi sa njima - ako je re~
'prirodno' uop{te mogla da se primeni na ovu panoramu koja je ulivala strahopo{tovanje.
A tada, zahva}ena nekim poreme}ajem u atmosferi koja se brzo zgu{njavala, sonda se okrenu ka drugoj
~etvrti obzorja i nekoliko sekundi na ekranu se nije videlo ni{ta drugo do zlatne zamu}enosti. No, slika se brzo
upostojila; 'more' je postalo znatno bli`e, ali i dalje podjednako zagonetno. Sada se moglo primetiti da je
mestimi~no bilo pro{arano mrljama tame koje su mogle predstavljati rupe ili procepe {to su vodili do jo{ dubljih
slojeva atmosfere.
Sondi nije bilo su|eno da stigne do njih. Sa svakom miljom udvostru~avala se gustina gasa oko nje, a
uporedo sa time vrtoglavo je rastao pritisak kako je robot ponirao sve dublje i dublje ka skrivenoj povr{ini planete.
I dalje se nalazio visoko iznad onog tajanstvenog mora, kada najednom, kao predznak, slika zatrepta, a onda je
nestade u ~asu kada je prvi istra`iva~ sa Zemlje bio satrven pod te`inom mnogo milja atmosfere {to se pru`ala
iznad njega.
Tokom svog kratkog veka, sonda je omogu}ila uvid u mo`da milioniti deo Jupitera i jedva da se imalo
pribli`ila povr{ini planete udaljenoj mnogo stotina milja u sve gu{}oj magli. Po{to je slike nestalo sa ekrana,
Boumen i Pul ostali su da sede bez re~i, dok im se u glavi motala ista pomisao.
Ljudi starine postupili su bolje nego {to su i slutili kada su ovaj svet nazvali po gospodaru svih bogova.
Ako je dole postojao `ivot, koliko }e vremena biti potrebno da se on samo prona|e? A potom, koliko }e stole}a
prote}i pre no {to ljudi do|u u priliku da krenu stopama ovog prvog pionira - i u kakvoj vrsti brodova?
Ali ove stvari nisu se neposredno ticale 'Otkri}a' i njegove posade. Njihovo odredi{te bio je jedan jo{
neobi~niji svet, gotovo dvostruko udaljeniji od Sunca - od koga ih je razdvajalo novih pola milijarde milja praznine
koju su pohodile jedino komete.

^etvrti deo
PROVALIJA

21. RO\ENDANSKA PROSLAVA
Poznati zvuci melodije 'Sre}an ro|endan', upu}eni kroz sedam stotina miliona milja svemira brzinom
svetlosti, zamirali su me|u video ekranima i ure|ajima kontrolnog mosta. Pulova porodica, okupljena prili~no
snebivljivo oko ro|endanske torte na Zemlji, najednom utonu u ti{inu.
A onda, gospodin Pul, senior, re~e oporim glasom: "Pa, Frenk, ne pada mi na pamet {ta bih ti jo{ mogao
re}i u ovom trenutku, osim da smo u mislima s tobom i da ti stvarno `elimo sre}an ro|endan."
"^uvaj se, du{o", dodade gospo|a Pul pla~no. "Bog te {titio."
Grupa je u horu kazala "Do vi|enja", a onda je slike nestalo sa video ekrana. Ba{ je neobi~no, re~e Pul u
sebi, da se sve ovo zbilo pre vi{e od jednog ~asa; u me|uvremenu, ~lanovi porodice ponovo su se razi{li i sigurno
su ve} miljama daleko od ku}e. No, na izvestan na~in ovaj vremenski razmak, iako je mogao da izaziva
osuje}enost, ipak je predstavljao sre}u u nesre}i. Kao i svi ljudi tog doba, Pul je uzimao zdravo za gotovo da mo`e
da razgovara trenutno, sa svakim na Zemlji, ~im bi to po`eleo. Po{to ovo vi{e nije va`ilo, ispostavilo se da su se
javile ozbiljne psiholo{ke posledice. On je pre{ao u novu dimenziju udaljenosti, tako da su gotovo sve
emocionalne veze postale zategnute preko granice kidanja.
"@ao mi je {to prekidam proslavu", re~e Hal, "ali imamo jedan problem."
"[ta je bilo?" upita{e Pul i Boumen istovremeno.
"Javljaju se pote{ko}e u odr`avanju kontakta sa Zemljom. Problem je u jedinici AE-35. Moj centar za
predvi|anje kvarova izve{tava da do zakazivanja mo`e do}i kroz sedamdeset dva ~asa."
"Pobrinu}emo se o tome", uzvrati Boumen. "Da vidimo opti~ku upravljenost."
"Evo je, Dejve. Za sada je jo{ sve u redu."
Na displeju se pojavi savr{eni polumesec, veoma sjajan spram zale|a gotovo li{enog zvezda. Bio je
prekriven oblacima i nije posedovao nikakve geografske pojedinosti koje su se mogle prepoznati. [tavi{e, na prvi
pogled lako se mogao pobrkati sa Venerom.
Ali ne i na drugi, budu}i da se pokraj njega nalazio pravi Mesec koji Venera nije imala - ~etvorostruko
manji od Zemlje i u ta~no istoj meni. Bilo je lako zamisliti da su dva tela majka i dete, kao {to su mnogi astronomi