Page 99 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 99

ruže.
                     I ne bi Moržu toga trenutka palo na pamet ono što mu je palo - a na pamet mu
                     je palo to da je od straha i vrućine poludio i da mu se pričinja kako ga
                     podmuklo, s leđa, napada opaki, otrovni grm ubojica. Valjda bi mu tada šareni
                     grm što je odjednom izronio iz kamenoga krova izgledao baš kao fra Lujina
                     mrtva priroda kraj sakristije, prikladni ukras veličanstvenoj njegovoj slici što
                     se s vrha kule prostrla Strmodolom. Valjda se ne bi čudio što je pod kistom
                     starog majstora grm izrastao tako živ da ne samo što se miče, već i govori.
                     - Zdravo - rekao je grm, na što se Morž trgnuo i zapeo o Ciginu čizmu što je još
                     ležala na krovu kule, te se opasno zaljuljao nad grudobranom.
                     -  Opal - priskočio je grm i u posljednjem trenutku uhvatio Morža za
                     nadlakticu.
                     - Hvala - pribrao se Morž, a onda ugledao onu krvavu čizmu, opet se zaljuljao i
                     zabijelio očima i opet ga je onaj grm morao hvatati.
                     -A staje tebi?
                     -  Ništa, mala slabost... - odgovori Morž. - Valjda od sunca, šta li.
                     - Ja sam Dino - nasmije se grm. - Zovu me Zagor. -1 ja isto.
                     -  Šta, i ti si Zagor?
                     -  Jok, Dino. I ja sam Dino. Samo što mene zovu Morž.
                     II. DIO
                     ltl
                     - Mene Zagor.
                     - Zagor, ko Zagor? Onaj iz romana?
                     - Aha. Duh sa sekirom.
                     - Baš si vala ko duh. Nasmijali su se obojica.
                     - Poslali me da vidim šta ima gore.
                     - Dobar ti je taj šljem, pravo - smijao se Morž. - Prepo si me baš... mislio sam da
                     me napo grm, Tita mi.
                     -  To mi je kamuflaža - reče Zagor skidajući kacigu. -Da me bolje ne vide.
                     - Bogami te ja nisam vidio! - nasmije se opet Morž.
                     - Jelde?
                     - Duh sa sekirom.
                     - Ja, duh sa sekirom.
                     - Cigaru? - izvadi Morž kutiju i pruži je Zagoru.
                     -  Sto mu gromova, sarajevska Drina! - obradovao se Zagor halapljivo
                     oblizujući štapić duhana. - Odakle ti Drina?
                     - Od Kineza... švercer jedan, iz Blagajevca.
                     - Kinez vam nabavlja Drinu?
                     -  Sta, znaš Kineza?
                     -  Ko ne zna Afana? - otpuhne Zagor dugačak dim. -On nam je glavni nabavljač
                     mesa. I još svačega.
                     - Kažu da meso nabavlja kod Srba.
                     - Zajebavaš? Četničko meso?!
                     - Aha. A oni ga dobijaju od Srba.
                     - Kako Srbi od Srba?
                     - Mislim, od originalnih Srba. Iz Srbije.
                     - Iz Srbije?
                     - Ma ja. Kinez trguje sa svima. Sa sve tri vojske.
                     -  Jebotekurac koji je on mufljuz! A ja mislio on radi samo za nas... mislim, ono,
   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104