Page 103 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Poglavlje 18

Jezuiti u Rimu

Pogledaćemo, u knjizi Abija Brugereta, sledeći odlomak u
poglavlju nazvanom „Sveštenstvo pod Drugim Carstvom“:
„Posebna posvećenost, stara ili nova, jačala je sve više i više u
vremenu kad je romantizam još veličao čula do gubitka umere-
nog razuma. Obožavanje svetaca i njihovih relikvija, sputavano
tako dugo hladnim dahom racionalizma, je dobilo novu snagu.
Obožavanje svete Device, zahvaljujući utvarama u La Saletu (La
Salett) i Lurdu (Lourdes), je postiglo izvanrednu popularnost.
Hodočašća na ova mesta počastvovana čudima su se umnožila.”
„Francuska biskupska konferencija... je odobravala nove kul-
tove. Toplo je i zahvalno dočekala, 1854. godine, enciklično
pismo pape Pija IX koje je proglašavalo nove dogme...
Takođe je, okupljena u Parizu, 1856. godine, radi krštenja car-
skog princa, predložila papi Piju IX da bi svetkovina Isusovog
Srca... trebala da postane uzvišen praznik univerzalne crkve.“ 46
Ovih nekoliko činjenica jasno pokazuje presudan uticaj koji
su jezuiti imali pod Drugim Carstvom, u Francuskoj podjednako
kao i nad Svetom Stolicom. Kao što smo ranije videli, bili su i
ostali veliki promoteri ovih „posebnih kultova, starih ili novih“.
Ove „opipljive“, i skoro čulne pobožnosti, su učinile mase pre-
komerno bojažljivim kad je u pitanju vera, posebno žene. Kad je
to u pitanju, moramo priznati da su ipak bili realisti. Prošlo je
vreme – već pod Napoleonom III – kada se javnost kao celina,
obrazovana i neuka, duboko zanimala za teološka pitanja. In -
telektualno, katolicizam je završio svoju karijeru.

102