Page 106 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 106

Brugeret nas informiše, da je njihov vođa M. de Monalember,
             objavio  u  „Francuskoj  Gazeti“  (Gazette  de  France)  članak  u
             kome  je  žustro  protestovao  protiv  onih  koji  „žrtvuju  pravdu  i
             istinu, razum i istoriju, idolu koga su smestili u Vatikan“. 50
               Nekoliko  zloglasnih  biskupa  kao  što  su  oci  Hičinte  Lojson
             (Hyacinthe Loyson) i Gratri (Gratry) su stali na istu liniju; poto-
             nji ne bez duha; otac Gratri je rekao: „Objavio je uspešno svoja
             četiri Pisma monsinjoru Dešampu. U njima, nije samo polemi-
             sao  o  istorijskim  događajima,  kao  što  je  osuda  pape  Honorija
             (Honorius), koji se, prema njemu, suprotstavio proklamaciji o
             papskoj nepogrešivosti; već je, na oštar i gorak način, pokazao
             takođe  prezir  autoritativnih  katolika  prema  istini,  i  naučnom
             integritetu. Jedan od njih, crkveni kandidat za doktorat teologi-
             je,  se  čak  usudio  da  opravdava  lažne  dekretale  pred  pariskim
             fakultetom, izjavljujući da ‘to nije bila grozna prevara’.” I dodaje
             Gratri: „Čak se i danas tvrdi da je osuda Galileja bila podesna.“
             „Vi, maloverni ljudi, sa bednim srcima i oskudnim dušama! Vaši
             trikovi su skandalozni. Onog dana kada se velika nauka o priro-
             di uzdigla nad svetom, vi ste je prokleli.“
               „Nemojte biti iznenađeni ako ljudi, pre nego što vam oproste,
             budu očekivali ispovest, ispaštanje, duboko kajanje i nadoknadu
             za vaše greške.“ Nema potrebe spominjati da jezuiti, nadahnu-
                           51
             ti agenti pape Pija IX i svemoćni nad Saborom, nisu bili uznemi-
             reni  u  vezi  ispovesti,  ispaštanja,  kajanja  ili  ispravke,  u  vreme
             kada su skoro postigli cilj koji su odredili na Trentskom Saboru,
             sredinom 16. veka. U to vreme, Lainez je već podržao ideju pap-
             ske nepogrešivosti. To je samo značilo ustanovljavanje kao dog -
             me, težnje koja je stara skoro koliko i samo papstvo. Nijedan sa -
             bor do tada nije bio voljan da je usvoji, ali je tada naizgled bilo
             pravo vreme; osim toga, strpljivi rad jezuita je pripremio nacio-
             nalno sveštenstvo za odricanje od njihovih poslednjih sloboda;
             predstojeći kolaps papske zemaljske moći – dogodio se pre nego
             što je Sabor glasao – pozvao je na pojačanje njegovog duhovnog
             autoriteta, prema ultramontancima (ultrapapistima). Argument
             je prevagnuo i „dictatus papae“ Grigorija VII, principi srednjo-
             vekovne „teokratije“, su trijumfovali upravo sredinom 19. veka.
               Ono što je dogma posebno ozvaničila je svemoćnost Isu so -
             vog Društva u rimskoj crkvi.                              105
   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111