Page 106 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Brugeret nas informiše, da je njihov vođa M. de Monalember,
objavio u „Francuskoj Gazeti“ (Gazette de France) članak u
kome je žustro protestovao protiv onih koji „žrtvuju pravdu i
istinu, razum i istoriju, idolu koga su smestili u Vatikan“. 50
Nekoliko zloglasnih biskupa kao što su oci Hičinte Lojson
(Hyacinthe Loyson) i Gratri (Gratry) su stali na istu liniju; poto-
nji ne bez duha; otac Gratri je rekao: „Objavio je uspešno svoja
četiri Pisma monsinjoru Dešampu. U njima, nije samo polemi-
sao o istorijskim događajima, kao što je osuda pape Honorija
(Honorius), koji se, prema njemu, suprotstavio proklamaciji o
papskoj nepogrešivosti; već je, na oštar i gorak način, pokazao
takođe prezir autoritativnih katolika prema istini, i naučnom
integritetu. Jedan od njih, crkveni kandidat za doktorat teologi-
je, se čak usudio da opravdava lažne dekretale pred pariskim
fakultetom, izjavljujući da ‘to nije bila grozna prevara’.” I dodaje
Gratri: „Čak se i danas tvrdi da je osuda Galileja bila podesna.“
„Vi, maloverni ljudi, sa bednim srcima i oskudnim dušama! Vaši
trikovi su skandalozni. Onog dana kada se velika nauka o priro-
di uzdigla nad svetom, vi ste je prokleli.“
„Nemojte biti iznenađeni ako ljudi, pre nego što vam oproste,
budu očekivali ispovest, ispaštanje, duboko kajanje i nadoknadu
za vaše greške.“ Nema potrebe spominjati da jezuiti, nadahnu-
51
ti agenti pape Pija IX i svemoćni nad Saborom, nisu bili uznemi-
reni u vezi ispovesti, ispaštanja, kajanja ili ispravke, u vreme
kada su skoro postigli cilj koji su odredili na Trentskom Saboru,
sredinom 16. veka. U to vreme, Lainez je već podržao ideju pap-
ske nepogrešivosti. To je samo značilo ustanovljavanje kao dog -
me, težnje koja je stara skoro koliko i samo papstvo. Nijedan sa -
bor do tada nije bio voljan da je usvoji, ali je tada naizgled bilo
pravo vreme; osim toga, strpljivi rad jezuita je pripremio nacio-
nalno sveštenstvo za odricanje od njihovih poslednjih sloboda;
predstojeći kolaps papske zemaljske moći – dogodio se pre nego
što je Sabor glasao – pozvao je na pojačanje njegovog duhovnog
autoriteta, prema ultramontancima (ultrapapistima). Argument
je prevagnuo i „dictatus papae“ Grigorija VII, principi srednjo-
vekovne „teokratije“, su trijumfovali upravo sredinom 19. veka.
Ono što je dogma posebno ozvaničila je svemoćnost Isu so -
vog Društva u rimskoj crkvi. 105