Page 105 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

principima koje su odredile prethodne generacije uz velike žrt -
ve. Svojim podučavanjem, pokušavaju da podele Francusku na
dva dela i dovedu u pitanje sve što je bilo urađeno od 1789. Mi
želimo harmoniju, oni žele razdor; mi želimo mir, oni žele rat;
mi želimo da Francuska bude slobodna, oni je žele porobljenu;
oni su ratničko društvo koje prima naređenja spolja; oni nas
napadaju, odbranimo se; oni nam prete, razoružajmo ih.“ 48
Večita težnja Svete Stolice da dominira građanskim društvom
je onda potvrđena, kako je Renan već rekao 1848. godine, u član-
ku nazvanom „Klerikalni liberalizam“: „Pokazala je da je narod -
ni suverenitet, slobodu svesti i sve moderne slobode osudila
Crkva. Prikazala je Inkviziciju kao ‘logičku posledicu čitavog
ortodoksnog sistema’, kao ‘srž duha Crkve’. Dodala je: ‘Kada
bude mogla, Crkva će vratiti Inkviziciju; ako je ne vrati, to je zato
što ne može’.“ 49
Moć jezuita nad Vatikanom se pokazala još jačom, nekoliko
godina nakon „Silabusa“, kada je dogma papske nepogrešivosti
objavljena; Abi Brugeret je napisao da je ova dogma trebala da
„obasja tragične godine 1870-1871, koje su zavile Francusku u
crninu, svetlom velike ‘hrišćanske’ nade“.
Isti autor je dodao: „Može se reći da, tokom prve polovine
1870. godine, francuska crkva nije više bila u Francuskoj; bila je
u Rimu, strašno zauzeta ‘Vaseljenskim Saborom’ koji je papa
Pije IX upravo sazvao u Vatikanu...“ „Sudeći po monsinjoru Piju,
ovaj francuski kler je potpuno ‘odbacio svoju odoru, principe i
francuske ili galske slobode’. Ovaj biskup od Poitiersa je dodao
da je to bilo učinjeno kao žrtva principima autoriteta, čvrstog
učenja i opšteg prava; smestilo je sve to pod stopala vrhovnog
poglavara, napravilo mu tron od toga i oglasilo trube, govoreći:
‘Papa je naš kralj; nije samo njegova volja naša zapovest, već su
njegove želje naša pravila’.“ 49a
Poklonjenje čitavog francuskog nacionalnog sveštenstva i
stavljanje na raspolaganje rimskoj Kuriji dovešće do potčinjava-
nja francuskih katolika diktatu stranog vladara, koji će im bez
ikakvih prepreka nametnuti svoje političke planove. Liberalni
katolici su uzaludno protestovali protiv preteranog nametanja
Svete Stolice da propisuje svoje zakone u ime Svetog Duha. Abi
104