Page 98 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 98

smrtonosan po Univerzitet...  Viktor Igo (Victor Hugo) uzvikuje,
             takođe uzaludno: ‘Ovaj zakon je monopol u rukama onih koji
             pokušavaju da učine da podučavanje proistekne iz crkvene riz-
             nice i vlada iz ispovedaonice’.“ 35
               Ali sabor ignoriše ove proteste. On više voli da sluša M. De
             Monalemberta koji uzvikuje: „Bićemo progutani ako istog tre-
             nutka  ne  zaustavimo  rasprostranjeni  trend  racionalizma  i
             demagogije; koji može biti zaustavljen samo uz pomoć Crkve.“
               „Monalembert dodaje ove reči da osigura da je smisao ovog
             zakona dobro opisan: ‘Demorališućoj i bezvlasnoj armiji učitelja
             moramo suprotstaviti armiju sveštenstva.’ Zakon je donet. Ni -
             kad pre u Francuskoj jezuiti nisu izvojevali potpuniju pobedu.
               Monalembert je ponosno to priznao... Rekao je: ‘Ja branim
             pravdu podržavajući koliko god je moguće vladu Republike, koja
             je toliko učinila da sačuva red i održi jedinstvo francuskog naro-
             da;  takođe  je  učinila  više  usluga  katoličkoj  crkvi  od  bilo  koje
             druge vlade tokom poslednja dva veka’.“ 36
               Sve ovo se dogodilo pre više od sto godina, ali izgleda dosta
             poznato i danas. Ali hajde da vidimo kako se „Republika“, kojom
             je  upravljao  princ  Luj  Napoleon,  ponašala  u  međunarodnim
             okvirima.
               Revolucija  1848.  je,  pored  ostalih  posledica  u  Evropi,  pod -
             stak la ustanak Rimljana protiv pape Pija IX, njihovog svetovnog
             vladara,  koji  je  pobegao  u  Gete  (Gaete).  Proglašena  je  Rimska
             Republika. Kroz skandalozni paradoks, Francuska Republika je,
             u  dogovoru  sa  Austrijancima  i  napuljskim  kraljem,  vratila  na
             presto nepoželjnog vladara.
               „Puk  francuske  vojske  je  opkolio  Rim,  preuzeo  ga  2.  juna
             1849. godine, i vratio papsku vlast koja je uspela da se održi uz
             pomoć francuske okupacione divizije koja je napustila Rim tek
             nakon prvih katastrofa Francusko-pruskog rata 1870.“ 37
               Ovaj početak je mnogo obećavao.
               „Državni  udar  2.  decembra  1851.  doveo  je  do  proglašenja
             Carstva. Luj Napoleon, predsednik Republike je favorizovao je -
             zuite na svaki način. Sada kao car, ništa nije odbijao svojim sau-
             česnicima i saveznicima. Sveštenstvo je prosipalo svoje blago-
             slove i ‘Te Deum’ obilato na pokolje i progone od 2. decembra.
                                                                        97
   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103