Page 109 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Poglavlje 19

Jezuiti u Francuskoj
od 1870. do 1885.

Propast Carstva je trebala, izgleda, doneti reakciju protiv
ultramontanskog (ultrapapskog) duha u Francuskoj. Ali to nije
bilo tako, kao što Adolf Mihel pokazuje:
„Kada je tron pao u blato Sedana 2. decembra, kada je Fran -
cuska definitivno poražena, kada se Sabor 1871. sastao u Bor -
dou, dok su čekali da dođu u Versaj, sveštenička stranka je bila
smelija nego ikad. U svim katastrofama koje su pogađale domo-
vinu, govorila je kao gospodar. Ko bi zaboravio osione jezuitske
manifestacije i njihove drske pretnje tokom ovih nekoliko pos -
led njih godina? Kao izvesni otac Markinji (Marquigny) koji je
najavio građanski pogreb principa iz 1889, ili M. de Belkastel (M.
de Belcastel), koji je sopstvenom odlukom posvetio Francusku
Isusovom Srcu; jezuiti koji su podigli crkvu posvećenu Srcu na
brdu Monmartr, u Parizu, rugajući se Revoluciji; biskupi koji su
podsticali Francusku da objavi rat Italiji da bi se ponovo uspos -
tavila svetovna moć pape...“ 54
Gaston Bali objašnjava vrlo dobro razlog te očigledno para-
doksalne situacije: „Tokom te kataklizme, jezuiti su se, kao i
uvek, brzo vratili u svoju rupu, ostavljajući Republiku da se sama
izvuče iz zbrke kako god zna. Ali kada je veći deo posla završen,
kada je naša teritorija spasena od pruske invazije, crna invazija
je ponovo počela i ‘izvukla kestenje iz vatre’. Zemlja je tek izra-
njala iz noćne more, užasnog sna, i bilo je pravo vreme da se
preuzme kontrola nad paničnim masama.“ 55
Ali nije li to isto nakon svakog rata? Neosporna je činjenica da
je rimska crkva uvek profitirala iz velikih javnih katastrofa; smrt,
108