Page 124 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 124

noj zemlji Francuskoj, pošten čovek koji je dovoljno hrabar da
             potraži i otkrije istinu.“ 82
               U stvari, nije više bilo dvoumljenja u vezi istine. Ono što je
             nedostajalo  bila  je  volja  da  se  pusti  da  bude  javna.  Sam  Abi
             Brugeret  svedoči  o  ovoj  činjenici:  „Pretpostavke  o  nevinosti
             optuženog na Đavoljem ostrvu se uzalud umnožavaju; izjave M.
             De  Bulova  (Bulow)  u  Rajhstagu  i  one  koje  je  saopštio  M.  De
             Munster,  njegov  ambasador,  francuskoj  vladi,  takođe  iskazuju
             nevinost  uzalud;  nevinost  je  proglasio  takođe  i  car  Đilam
             (Guillaume) i potvrđena je kada je Švarckopen (nemački vojni
             ataše)  opozvan  u  Berlin  čim  je  Esterhazija  optužio  Matija
             Drajfus (Mathieu Dreyfus) (brat optuženog). Generalštab ostaje
             suprotstavljen  bilo  kakvom  ponovnom  ispitivanju  suđenja...
             Neko je zauzet pokrivanjem Esterhazija. Tajni dokumenti su mu
             dati  za  njegovu  odbranu,  a  čak  nije  dozvoljeno  da  se  njegov
             rukopis upoređuje sa onim na ‘listi’...
               Zaštićen  na  taj  način,  zlikovac  Esterhazi  je  toliko  drzak  da
             zatraži da se pojavi pred Ratnim većem. Tamo, on je jednoglas -
             no oslobođen, 17. januara 1898. godine, nakon razmatranja koje
             je trajalo tri minuta“. 83
               Moramo  pomenuti  da  je,  nekoliko  meseci  kasnije,  kada  je
             pukovnik  Anri  optužen  za  falsifikovanje,  Esterhazi  pobegao  u
             Englesku i, na kraju, je priznao da je on bio autor čuvene „liste“
             pripisane Drajfusu.
               Ne možemo navesti sva obimna dešavanja u ovoj drami, fal-
             sifikata  dodatih  falsifikatima  da  bi  se  prikrila  očigledna  istina,
             smenu načelnika generalštaba, propast ministara, samoubistvo
             Anrija, zatvorenog u Mont Valerijenu, koji je sebi prerezao grlo i
             tako potpisao sopstvenom krvlju priznanje o svojoj krivici.
               Decembra 1898. godine, ova poluzvanična beleška je objav-
             ljena u nemačkoj štampi: „Izjave carske vlade su utvrdile da ni -
             jed na nemačka ličnost, velika ili mala, nije imala nikakve veze sa
             Drajfusom. Stoga, sa nemačke tačke gledišta, ne vidimo nikakve
             smetnje punom objavljivanju tajnog dokumenta.”  84
               Konačno, Viši sud je odlučio da se sprovede neizbežna po -
             nov na istraga. Drajfus je morao ponovo da se pojavi pred Rat -
             nim većem u Renesu, 3. juna 1899. godine, i to je početak još
                                                                       123
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129