Page 126 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 126

koristi računati na pravdu Ratnog veća. Ova pravda je viđena na
             delu! To je došlo, još jednom, iz najvišeg žalbenog suda koji je,
             nakon  detaljnih  istraga  i  dugih  rasprava,  poništio  jednom  za
             svagda  presudu  iz  Renesa.  Nekoliko  dana  kasnije,  Skupština  i
             Senat su, svečanim glasanjem, ponovo postavili Drajfusa u voj-
             sku:  Drajfusa,  kome  je  dodeljena  Legija  Časti  i  koji  je  javno
             ponovo uspostavljen u službu.“ 89
               Ovaj  kasni  obrt,  tako  teško  postignut,  se  desio  zahvaljujući
             „čestitim i hrabrim ljudima“, kao što su oni koje je nevin zatoče-
             nik Đavoljeg ostrva priželjkivao da se pojave. Njihov broj je sve
             više rastao kako je istina izlazila na videlo. Nakon brzog oslobo-
             đenja  izdajnika  Esterhazija  od  strane  Ratnog  veća  u  januaru
             1898. godine, Emil Zola (Emile Zola) je objavio u „Aurori“, Kle -
             mensoovoj publikaciji, njegovo čuveno otvoreno pismo „J'accu -
             se“ (Optužujem). Napisao je: „Optužujem prvo Ratno veće da je
             prekršilo  zakon  osuđujući  optuženu  osobu  na  osnovu  nekih
             dokumenata koji su ostali tajni, i optužujem drugo Ratno veće
             da je prikrilo ovu nezakonitost pričinjavajući takođe pravosudni
             zločin svesno oslobađajući krivca“.
               Ali „vitezovi“ našeg čuvenog Društva su pazili da prikriju sve
             što bi moglo prosvetliti javnost. Pitanje katoličkog izaslanika de
             Muna je dovelo Zolu pred porotni sud Seine, i hrabri pisac je
             osuđen na jednogodišnji zatvor, maksimalnu kaznu, kao rezul-
             tat ovog nepravednog suđenja.
               Javno mnjenje je tako dobro prevareno galamom „klero-na -
             cionalista“ da su izbori u maju 1898. godine bili u njihovu korist.
               Ipak, javno obelodanjivanje falsifikata, smena načelnika ge -
             neralštaba, očigledna kriminalna pristrasnost sudija otvorila je
             oči onima koji su iskreno tragali za istinom sve više i više. Ali
             takvi su skoro isključivo dolazili iz redova protestanata, Jevreja i
             svetovnjaka.
               „U Francuskoj je bilo jako malo katolika, od kojih je još manje
             bilo  istaknutih,  koji  su  stali  na  Drajfusovu  stranu...  Akcija  ove
             šačice  ljudi  je  napravila  vrlo  malo  buke.  Zavera  ćutanja  ih  je
             okružila...“ 90
               „Većina sveštenika i biskupa je ostala ubeđena u Drajfusovu
             krivicu“,  napisao  je  Abi  Brugeret.  Žorž  Sorel  (Georges  Sorel)
                                                                       125
   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131