Page 131 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

še materijala. Što se tiče štampanog dela, prilozi iz "La Croix" od
1895. do 1899. biće veoma važni.
„Njihov stav (katoličkih novina), a posebno ‘La Croixa’, pred-
stavlja trenutno za sve ‘prosvećene i ispravne umove’, ono što M.
Paul Violet, katolički član Instituta naziva ‘neopisivim skanda-
lom’; i ovaj skandal podržava, u aferi Drajfus, najšokantnije greš -
ke, laganje i zločin protiv istine, poštenja i pravde. ‘Rimski sud’,
dodaje on, ‘zna to, kao i svi evropski sudovi’.“ 101
Zaista, rimski sud je to znao bolje nego iko drugi! Kao što smo
videli, 1956. godine, nije zaboravio pobožne podvige ovog „Bo -
žijeg sluge“ pošto je pripremao njegovo posvećenje.
Nema sumnje da je promoter vere budućem „svecu“ pripisao
one čuvene liste potpisa u korist udovice falsifikatora Anrija, o
kojima Abi Brugeret kaže: „Danas, kada uzmemo u obzir one
apele da se Inkvizicija vrati, za progon Jevreja, za ubistvo Draj -
fusovih branioca, to je kao slušanje bunovnih maštarija divljih i
nastranih fanatika. Ipak, ‘La Croix’ nam prikazuje ovo kao veliki,
utešni i veseli spektakl“. 102
Otac Baili nije imao zadovoljstvo da vidi za svog života kako
ovi divlji fanatici, pod svastikom, ostvaruju ove pobožne želje u
vezi Jevreja. On je mogao samo uživati u tom „velikom, utešnom
i veselom spektaklu“ iz raja, čak iako su, tamo gore, spektakli te
vrste prilično uobičajeni, sudeći po „učenima“, a posebno po
svetom Tomi Akvinskom, anđelu škole:
„Da bi sveci mogli da uživaju još više u svojoj blagosloveno-
sti, i da bi povećali svoju zahvalnost Bogu, dozvoljeno im je da
posmatraju u svoj grozoti mučenje bezbožnika... Sveci će se
veseliti u mukama bezbožnika“. (Sancti de poenis impiorum
gaudebunt.) 103
Kao što možemo videti, otac Baili, osnivač „La Croixa“, je
imao sve što je potrebno da postane svetac: progoniti nevine,
prokleti one koji ga brane, ubiti ih, podupirati svom snagom
laganje i nepravdu, raspirivati razdor i mržnju; ovo su, u očima
rimske crkve, čvrsti osnovi za slavu i možemo da razumemo
njenu želju da podari oreol autoru ovih pobožnih podviga.

130