Page 130 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 130

Nakon čitanja svega ovoga, napisanog i objavljenog u „Civilti
             Katoliki“,  bilo  bi  suvišno  zadržavati  se  dalje  na  krivici  Reda  i
             samo se možemo složiti sa onim šta je Josif Rajnah onda napi-
             sao: „Vidite, jezuiti su isplanirali ovu aferu. I, za njih, Drajfus je
             samo izgovor. Ono što oni žele, i to priznaju, je da zadave svetov -
             njaštvo i preusmerenu francusku revoluciju..., ukinu strane bo -
             gove, dogme iz 1789“.
               Ovo je dovoljno jasno. Ali, pošto neki i dalje insistiraju, upr-
             kos svim dokazima, da je bilo mogućih neslaganja između pape
             i njegove tajne vojske, između namera jednog i akcija drugoga,
             lako je pokazati prazninu takve pretpostavke. Bailijev slučaj je
             vrlo prosvetljujuć sa tog gledišta.
               Šta možemo pročitati u „La Croix“ iz 29. maja 1956. godine?
             Ništa manje od ovoga: „Kao što smo najavili, njegova eminenci-
             ja kardinal Feltin je naredio istragu spisa oca Bailija; on je bio
             osnivač naše publikacije i ‘Maison de la Bonne Press’.” Evo tek-
             sta te zapovesti od 15. maja 1956. godine:
               „Mi, Moris Feltin (Maurice Feltin), Božjom milošću i milošću
             apostolske Svete Stolice, kardinal-sveštenik svete rimske crkve
             čije ime je Sveta-Marija-od-Mira, nadbiskup Pariza.
               U  vezi  plana  koji  je  podnela  zajednica  Avgustinaca  Božjeg
             uspenja  i  koji  smo  Mi  odobrili,  da  se  u  Rimu  predstavi  slučaj
             Božijeg  sluge  Vikentija  Pavla  Bailija  (Vincent-de-Paula  Bailly),
             osnivača ‘La Croix’ i ‘Bonne Press. U vezi dispozicija... i instruk-
             cija Svete Stolice u pogledu proglašenja blaženim i istrage spisa
             Božijih sluga: ‘Naredili smo i naređujemo sledeće: ‘Svako ko je
             znao ovog Božijeg slugu ili ko nam može reći nešto posebno o
             njegovom životu nas mora obavestiti o tome... Svako ko posedu-
             je spise ovog Božijeg sluge mora ih predati nama pre 30. sep-
             tembra  1956.  godine,  bile  to  štampane  knjige,  rukom  pisane
             beleške, pisma, memorandumi... čak i uputstva ili saveti koje on
             nije napisao, već koje je diktirao... Za sve ove odnose, određuje-
             mo Kanona Duboiza (Canon Dubois), sekretara naše nadbisku-
             pije, i promotera vere za ovaj cilj“. 100
               Evo ga „Božiji sluga“ na dobrom putu da primi nagradu, za
             svoju odanu službu, u vidu oreola. Što se njegovih spisa, za koji-
             ma se tako pažljivo traga, tiče, „promoter vere“ će imati i previ-
                                                                       129
   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135