Page 197 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 197

“učenja” koja je primoravaju, “delovanje” koje se opravdava tra-
             dicijom,  čak  i  “poziv  hrišćanskim  državama”,  čega  je  Hitlerov
             pohod bio savršen primer.
               Sledeće reči, nikako dvosmislene, takođe nisu bile izrečene u
             mračnom Srednjem Veku:
               “Crkva može osuditi jeretike na smrt, jer su sva prava koja oni
             imaju  posledica  naše  tolerancije,  i  ta  prava  su  prividna,  a  ne
             stvarna”.  Autor  ovih  reči  je  bio  jezuitski  general  Franc  Vernc
             (1906 – 1915), a činjenica da je bio Nemac samo daje toj izjavi na
             težini.
               Tokom 20. veka takođe, kardinal Lepicier, poznati prvak Cr -
             kve, je napisao: “Ako se neko javno izjasni kao jeretik ili pokuša
             da izvitoperi druge, svojim rečima ili primerom, on može biti ne
             samo izopšten iz Crkve, već i s pravom pogubljen …” 118, 118a  Ako
             to nije klasičan poziv na ubistvo, ne znam šta jeste.
               Da  li  je  i  doprinos  Vrhovnog  Pontifa  potreban?  Evo  ga,  od
             savremenog  pape  čiji  su  “liberalizam”  napadali  nepopustljivi
             kle rici, jezuite pape Lava XIII: “Anatema na one koji kažu: Sveti
             Duh ne želi od nas da ubijemo jeretika”.
               Da li postoji viši autoritet od tog, osim Svetog Duha?
               Iako se to možda ne dopada onima koji prave dimnu zavesu
             (aluzija na one koji šalju dimne znake tokom izbora pape), umi-
             rivačima nemirnih savesti, papska “važna načela”  ostaju nepro-
             menjena i, između ostalog, ubijanje u ime vere je opravdano i po
             kanonu i dan danas kao što je bilo u prošlosti. Ovakav zaključak
             baca svetlo na ono što se događalo u Evropi između 1939. i 1945.
             godine.
               “Hitler, Gebels, Himler i većina starih članova stranke su bili
             katolici”,  napisao  je  M.  Frederik  Hofet  (Frederic  Hoffet).  Nije
             bilo  slučajno  što  je,  zbog  verske  pripadnosti  njenih  glavešina,
             nacional-socijalistička vlada bila najkatoličkija koju je Nemačka
             ikad  imala…  Ta  bliskost  između  nacional-socijalizma  i  katoli-
             čanstva je najuočljivija ako pažljivo proučimo propagandne me -
             tode i unutrašnje ustrojstvo stranke. O tome možemo najviše da
             saznamo  iz  delatnosti  Jozefa  Gebelsa.  On  je  odgojen  u  jezuit-
             skom internatu i studirao je bogosloviju pre nego što se posvetio
             književnosti  i  politici…  Svaka  stranica,  svaki  redak  njegovih
             196
   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202