Page 197 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

“učenja” koja je primoravaju, “delovanje” koje se opravdava tra-
dicijom, čak i “poziv hrišćanskim državama”, čega je Hitlerov
pohod bio savršen primer.
Sledeće reči, nikako dvosmislene, takođe nisu bile izrečene u
mračnom Srednjem Veku:
“Crkva može osuditi jeretike na smrt, jer su sva prava koja oni
imaju posledica naše tolerancije, i ta prava su prividna, a ne
stvarna”. Autor ovih reči je bio jezuitski general Franc Vernc
(1906 – 1915), a činjenica da je bio Nemac samo daje toj izjavi na
težini.
Tokom 20. veka takođe, kardinal Lepicier, poznati prvak Cr -
kve, je napisao: “Ako se neko javno izjasni kao jeretik ili pokuša
da izvitoperi druge, svojim rečima ili primerom, on može biti ne
samo izopšten iz Crkve, već i s pravom pogubljen …” 118, 118a Ako
to nije klasičan poziv na ubistvo, ne znam šta jeste.
Da li je i doprinos Vrhovnog Pontifa potreban? Evo ga, od
savremenog pape čiji su “liberalizam” napadali nepopustljivi
kle rici, jezuite pape Lava XIII: “Anatema na one koji kažu: Sveti
Duh ne želi od nas da ubijemo jeretika”.
Da li postoji viši autoritet od tog, osim Svetog Duha?
Iako se to možda ne dopada onima koji prave dimnu zavesu
(aluzija na one koji šalju dimne znake tokom izbora pape), umi-
rivačima nemirnih savesti, papska “važna načela” ostaju nepro-
menjena i, između ostalog, ubijanje u ime vere je opravdano i po
kanonu i dan danas kao što je bilo u prošlosti. Ovakav zaključak
baca svetlo na ono što se događalo u Evropi između 1939. i 1945.
godine.
“Hitler, Gebels, Himler i većina starih članova stranke su bili
katolici”, napisao je M. Frederik Hofet (Frederic Hoffet). Nije
bilo slučajno što je, zbog verske pripadnosti njenih glavešina,
nacional-socijalistička vlada bila najkatoličkija koju je Nemačka
ikad imala… Ta bliskost između nacional-socijalizma i katoli-
čanstva je najuočljivija ako pažljivo proučimo propagandne me -
tode i unutrašnje ustrojstvo stranke. O tome možemo najviše da
saznamo iz delatnosti Jozefa Gebelsa. On je odgojen u jezuit-
skom internatu i studirao je bogosloviju pre nego što se posvetio
književnosti i politici… Svaka stranica, svaki redak njegovih
196