Page 200 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 200

Hitler  vrlo  malo  radio,  nije  mnogo  čitao  i  da  je  puštao  svoje
             saradnike da rade po svom.
               Njegovi pomagači su odavali isti utisak praznine i nebitnosti.
             Prvi od njih, Rudolf Hes, koji je odleteo u Englesku 1941, izgle-
             dao je potpuno odsutno na svom suđenju u Nirnbergu, i nikada
             nismo saznali da li je bio duševno poremećen. Drugi je bio gro-
             teskni Gering, sujetan i debeo, koji je nosio najraskošnije, skoro
             operske  uniforme,  proždrljivac,  veliki  kradljivac  slika,  i  iznad
             sve ga toga, zavisnik od morfijuma.
               Ostali stranački prvaci su im bili slični i, na suđenju u Nir -
             nbergu, najveće iznenađenje za novinare je bilo što su morali da
             izveste da se – osim po telesnim manama – ti nacistički junaci ne
             ističu po pameti, karakteru, i što su manje-više bili beznačajni.
               Jedini  koji  je  odudarao  od  te  proste  gomile  –  zbog  svoje
             oštroumnosti, a ne moralnog sklopa – je bio Franz Fon Papen,
             komornik Njegove Svetosti, “čovek za sve”… koji je morao biti
             oslobođen.
               Ako je Firer bio izvanredna marioneta, da li je onaj na koga se
             ugledao bio išta dosledniji? Prisetimo se smešnih predstava tog
             “karnevalskog  Cezara”,  kako  je  prevrtao  svojim  velikim  crnim
             očima ispod čudnog šešira ukrašenog resama od zavese! I onih
             propagandnih fotografija, snimljenih iz žablje perspektive koje
             prikazuju samo njegovu vilicu kako se upire prema nebu, čudes-
             nog čoveka, kao nepomičnu stenu – simbol volje koja ne poznaje
             prepreke!
               Kakva volja! Iz priča njegovih najbližih saradnika, dobijamo
             sliku uvek neodlučnog čoveka; ovaj “silni čovek” koji je išao da
             “osvoji sve”, golom snagom (koristimo se rečima kardinala Ra -
             tija, budućeg pape Pija XI), nije se odupreo predlozima jezuit-
             skog kardinala Gašparija, Državnog sekretara, koji je nastupao u
             ime Vatikana.
               Samo nekoliko tajnih sastanaka je bilo potrebno da ubedi re -
             volucionara da sve i svakog stavi pod barjak Svetog Oca, i osigu-
             ra  sjajnu  karijeru  koja  je  svima  nama  poznata,  a  dobro  znani
             bivši ministar Karlo Sforca je mogao napisati:
               “Jednog  dana,  kad  vreme  ublaži  ogorčenost  i  mržnju,  biće
             priz nato, nadamo se, da pir krvavih zverstava koji je na dvadeset
                                                                       199
   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205