Page 224 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

“Ko zapravo ima vlast nad gradonačelnikom Dižona: biskup
ili prefekt? A ko je iznad predstavnika centralne vlasti: papa ili
francuska vlada? Ovo je pitanje koje svako postavlja…”
Odgovor je jasan: teokratija je na prvom mestu. Ali, da li će od
sada gosti morati da se ispovedaju kada dolaze u posetu grado-
načelniku u mantiji?”
U gore pomenutom članku, urednik “Le Mond-a” takođe s
pravom kaže:
“Pored toga što je ovo francusko unutrašnje pitanje, Kir afera
nam skreće pažnju na širi problem. Uplitanje Vatikana se nije
ticalo samo odnosa gradonačelnika i njegove vlade. Zbog načina
na koji se desilo, ono predstavlja otvoreno i drsko mešanje u
međunarodnu diplomatiju”.
Ovo je svakako tačno – i reakcije koje je ova afera izazvala
skoro svuda pokazuju da je njen značaj jasno shvaćen od strane
svetskog javnog mnjenja. Pogotovo u Sjedinjenim Državama,
javnost, koja je već bila svedok neprijateljskih demonstracija
koje su organizovali kardinali Spelman i Kušing tokom posete g.
Hruščova, počela je da sumnja da katolički predsednik može biti
nezavisan od Vatikana.
Mnogi su strahovali da bi, u tom slučaju, spoljna politika
zem lje bila vođena u korist interesa Rimske Crkve – a na uštrb
domaćih interesa, što bi predstavljalo veliku opasnost.
Otpor prema otopljavanju odnosa između Istoka i Zapada je
postao “otvoren”, posle “bombe” koju je bacio kardinal Otavi -
ani.
Ugovor o razoružanju bi bila mala žrtva, neki bi rekli, prema
sahranjivanju u ruševinama – pre ili kasnije – država dovoljno
ludih da ostanu u smrtonosnom klinču s neprijateljem. Ali mo -
žemo videti da je Vatikan, prinuđen da koristi “duhovne” polu-
ge, nastojao da ih upotrebi na najbolji mogući način. Jezuiti, koji
su vodili njegovu diplomatiju, su činili sve što je u njihovoj moći
da otklone najveću “opasnost” koja se ikada nadvijala nad Sve -
tom Stolicom: međunarodni sporazum koji bi isključio moguć-
nost rata.
Šta bi ostalo od ugleda Vatikana, njegovog političkog uticaja i
svih prednosti, materijalnih i drugih, koje proizlaze iz njega ako,
223