Page 90 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 90

moral, kobna po građansko društvo, neprijateljska prema dobri-
             ma nacije, kraljevskoj moći, a čak i bezbednosti vladara i pokor-
             nosti njihovih podanika; sposobna da pokrene najveće nerede u
             državi, stvori i održava najgori oblik iskvarenosti u ljudskim srci-
             ma“.  U  Fran cuskoj,  imovina  Društva  je  zaplenjena  u  korist
             Krune i nijednom članu nije dozvoljeno da ostane u kraljevstvu
             osim  ako  se  ne  odrekne  svoje  zakletve  i  zakune  da  će  se
             podvrgnuti osnovnim pravilima francuskog sveštenstva.
               U Rimu, jezuitski general, Riči, dobio je od pape Klimenta XIII
             bulu koja potvrđuje privilegije Reda i proglašava njihovu nevi-
             nost. Ali bilo je kasno. U Španiji, Burboni su ukinuli sve uprave
             Društva, one matične kao i kolonijalne. Tako je skončala jezuit-
             ska država Paragvaj. Uprave Napulja, Parme, a čak i Veliki Maj -
             stor Malte, su takođe proterali Lojoline sinove sa svojih teritori-
             ja. Njih 6.000 koji su bili u Španiji imalo je čudno iskustvo nakon
             što su odvedeni u zatvor: „Kralj Karlo III je poslao sve zatvoreni-
             ke papi sa velikim pismom u kome je napisao da ih je ‘stavio pod
             mudru i neposrednu kontrolu Vaše Svetosti’. Ali, kada su nitkovi
             trebali da se iskrcaju u Civiti Večiji (Civita-Vecchia), dočekani su
             sa  kišom  topovskih  đuladi  po  naređenju  sopstvenog  generala
             koji je već morao da pazi na portugalske jezuite, pa ne bi mogao
             ni  da  ih  hrani.  Uspeli  su  samo  da  im  nađu  jadno  utočište  na
             Korzici.“ 22
               „Papa Kliment XIII, izabran 6. jula 1758. godine, dugo je odo-
             levao upornim zahtevima nekoliko nacija koje su zahtevale suz-
             bijanje jezuita. Popustio je i već je bio zakazao biskupsku skup-
             štinu za 3. februar 1769. kada je trebao da kaže kardinalima za
             svoju rezoluciju koja će biti usaglašena sa željama ovih dvorova;
             u noći pre tog posebnog dana, odjednom mu je pozlilo dok je
             išao u krevet i viknuo je: ‘Umirem...’ Vrlo je opasna stvar napasti
             jezuite!“ 23
               Sazvana je konklava, koja je trajala tri meseca. Konačno, kar-
             dinal Ganganeli je stavio papsku mitru i odabrao ime Kliment
             XIV. Dvorovi koji su proterali jezuite su nastavili da traže potpu-
             no  suzbijanje  Društva.  Ali  papstvo  nije  žurilo  da  ukine  ovaj
             osnovni alat za sprovođenje sopstvene politike, i prošle su četiri
             godine  pre  nego  što  je  Kliment  XIV,  prinuđen  čvrstim  stavom
                                                                        89
   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95