Page 86 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

nije teško zaštititi se od smrtnog greha. Zavisno od okolnosti,
samo moramo da koristimo odlična sredstva koja su oci dozvo-
lili: ‘dvosmislenost, umnu uzdržanost, lukavu teoriju kontrole
namera’, i bićemo sposobni da počinimo, bez greha, činove koje
neupućene mase smatraju zločinom, ali u kojima čak ni najstro-
žiji otac neće moći da nađe atom smrtnog greha.“ 18
Među najkriminalnijim jezuitskim principima nalazi se jedan
koji je podigao javni gnev do najviše tačke i zaslužuje da bude
razmotren; to je: „Monahu ili svešteniku je dozvoljeno da ubije
one koji su spremni da oklevetaju njega ili njegovu zajednicu.“
Znači, Red daje sebi pravo da eliminiše svoje suparnike, a čak
i bivše članove koji su, izašavši, postali previše pričljivi. Ovaj
biser se nalazi u „Teologiji“ oca L'Amija.
Još je jedan slučaj u kome ovaj princip nalazi primenu. Isti
ovaj jezuita je bio dovoljno ciničan da napiše: „Ako sveštenik,
popuštajući iskušenju, zlostavlja ženu i ona razglasi šta se desilo
i tako ga obeščasti, on je može ubiti da izbegne sramotu!“
Drugi Lojolin sin, koga je citirao „Le grand flambeau“ Kara -
muel (Caramuel), misli da ovaj princip mora biti podržavan i
branjen: „Sveštenik ga može koristiti kao izgovor da ubije ženu i
sačuva svoju čast“.
Ova čudovišna teorija je korišćena kao pokriće za mnoge zlo-
čine koje su počinili duhovnici, i verovatno je bila, 1956, razlog,
ako ne i uzrok, tužne afere sveštenika Uruffea.

85