Page 93 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Poglavlje 16

Preporod Isusovog Društva

tokom 19. veka

Pomenuli smo da, kada je papa Kliment XIV bio primoran da
potisne jezuitski Red, navodno je rekao: „Odsekao sam svoju
desnu ruku“. Rečenica izgleda prilično verovatno. Svetoj Stolici
je sigurno bilo teško da se razdvoji od svoga najvažnijeg alata za
dominaciju svetom. Sramotu Reda, političku meru nametnutu
okolnostima, postepeno su ublažili naslednici pape Klimenta
XIV: papa Pije VI i papa Pije VII; iako je zvanično pomračenje
jezuita trajalo četrdeset godina, zbog nemira u Evropi proiste-
klih iz Francuske Revolucije, ono nikada nije bilo potpuno. „Ve -
ćina jezuita je ostala u Austriji, Francuskoj, Španiji, Italiji, meša-
jući se sa klerom. Nalazili su se jedni sa drugima ili se okupljali u
većem broju kad god je bilo moguće. Godine 1794, Žan de
Turneli (Jean de Tournely) je osnovao Društvo Svetog Srca u
Belgiji kao obrazovno telo, u koje se učlanio veliki broj jezuita.
Tri godine kasnije, Tirolac Pakanari (Paccanari), koji je mislio da
je drugi Lojola, osnovao je Društvo Braće Vere. Godine 1799, ova
dva Društva su se sjedinila, sa ocem Klarivijereom (Clariviere)
na čelu; on je bio jedini preživeli francuski jezuita. Godine 1803.
priključili su se ruskim jezuitima. Nešto skladno se ponovo vra-
ćalo u život, ali mase, a čak i većina političara, to nisu ispočetka
prepoznali.“ 31
Prva francuska Republika, a onda i Carstvo, je ponovo dalo
Isusovom Društvu neočekivano poverenje; to je bila odbrambe-
na reakcija protiv novih ideja koje su se širile u drevnim monar -
hijama. Napoleon I je opisao Društvo kao „veoma opasno; ono
nikad neće biti dozvoljeno u Carstvu“. Ali, kada je Sveta alijansa
92