Page 94 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 94
trijumfovala, novi „monarsi“ nisu prezreli pomoć ovih apsolu -
tis ta u vraćanju ljudi strogoj pokornosti.
Ali vremena su se promenila. Sav trud dobrih otaca je samo
mogao usporiti, a ne i zaustaviti širenje liberalnih ideja i njihovi
napori su više bili štetni nego korisni. U Francuskoj, Restauracija
je to iskusila na gorak način. Luj XVIII, nevernik i pametan poli-
tičar, pokušao je da obuzda uspon „ultraša“ koliko god je mo -
gao. Ali pod Karlom X, ograničenim i vrlo posvećenim, jezuiti su
lako prošli. Zakon koji ih je proterao 1764. se i dalje primenjivao.
Nema veze. Oni su oživeli čuvenu „Kongregaciju“, prvu vrstu
Opus Dei-a. Ovo pobožno bratstvo, sačinjeno od duhovnika i
laika, je bilo posvuda, težeći da „pročisti“ vojsku, sudski kolegi-
jum, upravu, nastavničku profesiju; držali su „misije“ širom
zemlje, podižući spomen-krstove gde god bi otišli; od kojih
mno gi postoje i danas; podstakli su vernike da se bore protiv
nevernika i toliko su postali ispunjeni mržnjom da je i vrlo kato-
lički i vrlo legalistički Monlosjer (Montlosier) uzviknuo:
„Naši misionari su zapalili vatru svuda. Ako nešto treba da
nam se pošalje, radije bismo prihvatili marselsku kugu nego još
misionara.“
Godine 1828. Karlo X je oduzeo Redu pravo da podučava, ali
je bilo prekasno. Dinastija je srušena 1830.
Omrznuti i osramoćeni, Lojolini sinovi su ipak ostali u Fran -
cuskoj, ali prerušeni, pošto je Red i dalje bio zvanično ukinut.
Luj Filip (Louis-Philippe) i Napoleon III su ih tolerisali. Re pub -
lika ih je rasturila jedino 1880. godine, pod upravom Julija Ferija
(Julesa Ferrya). Zatvaranje njihovih uprava je imalo efekta samo
1901. godine, po zakonu o razdvajanju.
Tokom 19. veka, istorija Društva u Americi i polovini Evrope
je bila podjednako puna uspona i padova kao i u prošlosti, dok
su se borili sa novim idejama.
„Gde god su slobodoumni ljudi izvojevali pobede, jezuiti su
bili proterani. Nasuprot tome, kada bi druga strana pobedila,
ponovo su se utvrdili da brane presto i oltar. Dakle, bili su pro-
terani iz Portugalije 1834, Španije 1820, 1835, i 1868, iz Švajcar-
ske 1848, Nemačke 1872, i Francuske 1880, i 1901.”
93