Page 92 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

do 1786. Rusija im je bila naklonjena duže, ali i tamo su, iz istog
razloga, na kraju pobudili neprijateljstvo vlade.
„...Potiskivanje raskola i usmeravanje Rusije ka papi ih je pri-
vuklo kao što lampa privlači moljca. Pokrenuli su aktivni propa-
gandni program u vojsci i aristokratiji i borili su se protiv Bib -
lijskog društva koje je stvorio Car. Postigli su nekoliko pobeda i
preobratili su princa Galicina, nećaka ministra bogosluženja.
Tad je Car intervenisao i imamo Ukaz od 20. decembra 1815.“ 29
Nema potrebe spominjati da je osnov ovog Ukaza, koji je pro-
terao jezuite iz Petrovgrada i Moskve, bio isti kao i u svim drugim
zemljama. „Došli smo do zaključka da nisu ispunili obaveze koje
su očekivane od njih... Umesto da žive kao miroljubivi stanovni-
ci u stranoj zemlji, omeli su grčko hrišćanstvo koje je još od drev -
nih vremena preovladavalo u Našem carstvu i na kojoj počiva
mir i sreća naroda pod Našim žezlom. Zloupotrebili su povere-
nje koje im je dato i udaljili su od našeg bogosluženja omladinu
poverenu im i nedosledne žene... Nismo iznenađeni što je ovaj
verski Red izbačen iz svake zemlje i da njihove delatnosti nisu
nigde tolerisane.“ 29
Godine 1820. konačno, opšte mere su preuzete da se izbace iz
čitave Rusije.
Ali, zbog političkih događaja koji su im išli u korist, opet su
zakoračili stopalom u zapadnu Evropu kada je papa Pije VII sve-
čano ponovo uspostavio njihov Red 1814. godine.
Političku važnost ove odluke je jasno izrazio M. Danijel Rops
(M. Daniel-Rops), veliki prijatelj jezuita. Napisao je, u vezi „po -
novnog pojavljivanja Lojolinih sinova“: „Nemoguće je u tome ne
videti očigledan čin kontrarevolucije.“ 30

91