Page 89 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

jih uporišta u Evropi. Uticaj koji je nad njom imala Engleska od
početka veka je verovatno bio jedan od uzroka tog ustanka.
Dogovor koji je utvrđivao granice u Americi, sklopljen izme-
đu Španije i Portugalije 1750. godine, dao je Portugaliji vrlo veli-
ku teritoriju istočno od reke Urugvaj gde su jezuiti poslovali. Kao
posledica, sveštenici su morali da se povuku sa svojim preobra-
ćenicima na drugu stranu nove granice, na špansku teritoriju.
Stoga su naoružali svoje Gvaranije, poveli dugotrajni gerilski rat
i uspeli da ostanu gospodari zemlje koja je vraćena Španiji.
Markiz od Pombala, portugalski premijer, bio je vrlo uvređen.
Pored toga, ovaj bivši jezuitski učenik nije zadržao njihov „pe -
čat“ i nadahnjivao se francuskim i engleskim filozofima radije
nego svojim starim nastavnicima. Godine 1757, oterao je jezuit-
ske duhovnike od kraljevske porodice i zabranio je članovima
Društva da drže propovedi. Nakon nekoliko sporova sa njima,
izdao je javne pamflete – od kojih je jedan bio „Kratak izveštaj o
jezuitskom kraljevstvu u Paragvaju“ koji je napravio dosta buke
– pokrenuo je ispitivanje njihovog rukovođenja od strane pape
Benedikta XIV i konačno je proterao Društvo sa svih svojih teri-
torija.
Događaj je uzrokovao senzaciju u Evropi, a posebno u Fran -
cuskoj gde je, ubrzo, otac La Valet bankrotirao; on je bio „biznis -
men“ koji je izvodio velike transakcije u šećeru i kafi za Društvo.
Odbijanje Društva da plati njegove dugove bilo je fatalno. Par -
lament, nezadovoljan građanskom osudom, pregledao je njiho-
ve Ustave, proglasio njihovu upravu u Francuskoj nelegalnom i
osudio dvadeset četiri dela jezuitskih autora. Šestog aprila 1762,
izdao je „nalog za hapšenje” (optužnicu) sa sledećim navodima:
„Gore pomenuti Institut je neprihvatljiv u bilo kojoj civilizova-
noj državi, jer je njegova priroda neprijateljska prema svakoj
duhovnoj i svetovnoj vlasti; koji nastoji da se ubaci u crkvu i
državu, pod prihvatljivim paravanom religijskog Instituta, ne
kao Red stvarno željan širenja jevanđeljskog savršenstva, već
kao politič ko telo koje neumorno radi na potkopavanju svake
vlasti, putem svih vrsta indirektnih, tajnih i podmuklih sredsta-
va...“ U zaključ ku, jezuitska doktrina je opisana kao: „perverzna,
uništitelj svih verskih i časnih načela, uvredljiva za hrišćanski
88