Page 97 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Govoreći o načinu na koji su nemački sveštenici bili obuča-
vani, autor objašnjava svoja razmišljanja na sledeći način:
„Umesto da budu odsečeni od ostatka sveta, od malih nogu, i da
im tako na bogosloviji bude usađena mržnja prema društvu u
kom moraju da žive, oni bi odmah naučili da budu građani, pre
nego sveštenici.“ 34
Ovo nije ohrabrilo politički klerikalizam za budućeg vladara,
onda „Karbonarija“ (italijanski revolucionari). Ali ambicija da
sedne na tron ga je ubrzo učinila pokornijim Rimu. Nije li mu
sam Rim pomogao da napravi prvi korak?
„Nakon što je postao predsednik Republike 10. decembra
1848. godine, Luj Napoleon Bonaparta (Louis Napoleon Bo na -
parte) okuplja nekoliko ministara oko sebe, od kojih je jedan M.
de Faluks (M. de Falloux.). Ko je ovaj de Faluks? Jezuitsko oru -
đe... 4. januara 1849. godine, on osniva komisiju čiji je zadatak
‘pripremanje velike zakonodavne reforme primarnog i sekun-
darnog obrazovanja’... U toku rasprave, M. Kosin (M. Cousin)
uzima slobodu da napomene da je Crkva možda pogrešila što
vezuje svoju sudbinu za jezuite. Monsinjor Dupanloup energič -
no brani Društvo... Bio je u pripremi Zakon o obrazovanju koji
će ih ‘izmiriti’ sa jezuitima. U prošlosti, Država i Univerzitet su
bili zaštićeni od invazija jezuita; pogrešili smo i bili smo nepra-
vedni; zahtevali smo da vlada primeni svoje zakone protiv ovih
agenata iz strane vlade i tražimo njihov oproštaj za to. Oni su
dobri građani koji su bili oklevetani i loše procenjeni; šta može-
mo da učinimo da im iskažemo poštovanje i čast koju zaslužu-
ju?”
„Da stavimo u njihove ruke podučavanje mladih generacija.“
„Ovo je u stvari cilj zakona od 15. marta 1850. Ovaj zakon
uspostavlja nadležno Veće za javnu nastavu u kojem sveštenstvo
dominira (prvi član); on čini kler gospodarima škola (član 44);
on daje verskim udruženjima pravo da otvaraju slobodne škole,
bez obaveze da objašnjavaju neodobrene zajednice (jezuite),
(član 17,2); on kaže da su pisma poslušnosti njihove diplome
(član 49); M. Vartolomej Sen-Hilari (M. Barthelemy Saint-Hi la -
ire) pokušava bezuspešno da objasni da je namera autora tog
projekta davanje monopola sveštenstvu, i da bi taj zakon bio
96